Skolioza - korektivne vežbe za decu - individualne

Korektivne vežbe za decu kod skolioze indukuje lekar specijalista fizikalne medicine i rehabilitaije. Vežbe imaju zadatak da jačaju muskulaturu trupa i deluju na krivine deformacije, dovodeći do otklanjanja bola i poboljšanja posturalnog statusa (držanja tela) kod dece. 

Lekar specijalista fizikalne terapije i rehabilitacije će nakon obavljenog detaljnog kliničkog pregleda deteta odrediti koje vežbe su neophodne za primenu kod skolioze.

U slučajevima gde postoji predispozicija za nastanak skolioze treba se delovati profilaktično u smislu pravilnog telesnog razvoja, naročito u periodima rasta kritičnim za osteomuskularni sistem.

Šta je skolioza

Skolioza je lateralno krivljenje kičmenog stuba i svaka pojava lateralne krivine predstavlja patološko stanje. Postoje dve grupe skolioza:

- funkcionalne skolioze: bez strukturalnih promena u kičmenim pršljenovima,koje se savijanjem tela napred mogu korigovati, odnosno u ležećem položaju se potpuno gube, posledica su lošeg držanja tela, često kod školske dece zbog nepravilnog sedenja, kompenzatornog prilagođavanja zbog skraćenja ekstremiteta; klinički ove skolioze imaju samo jednu krivinu i samokoriguju se kada se otkloni uzrok i kineziterapijom,

- strukturalne skolioze: nastaju i pogoršavaju se u toku rasta, završavaju svoju evoluciju kada dete prestane da raste,postoje promene u pršljenovima, stvaraju se bočne krivine koje se ne gube prilikom savijanja trupa napred ili u ležećem položaju. Ove skolioze su najčešće 80% idiopatske-nepoznatog uzroka, kongenitalne (urođene) i paralitičke. 

Skolioza koja se ranije pojavi i ima višu lokalizaciju na kičmenom stubu ima lošiju prognozu. Za razliku od funkcionalnih skolioza, koje su bez giboziteta (grbavosti), struktiralne skolioze imaju gibozitet koji je najizraženiji u pognutom položaju. Obično se primeti da su jedan kuk ili rame istaknutiji. Rame je podignuto na konveksnoj strani, a karlica na konkavnoj strani. Devojčice primete asimetriju dojki. Kod izraženih skolioza rebarni luk udara na kriste ilijake, što je često praćeno bolovima. Zbog rotacionog deformiteta pršljenova formiraju se kostalni (rebarni) gibusi.

Kako se izvode korektivne vežbe za decu kod skolioze

Prilikom razrade plana kineziterapije obavlja se detaljan pregled deteta i ustanovljava kontura tela, krivina kičme, rotacija pršljenova, mogućnost pasivnog i aktivnog korigovanja krivine. 

Cilj terapije je da se maksimalno ispravi patološka krivina. Predlaže se formiranje suprotne krivine istog obima. Npr. kod leve skolioze treba naginjati trup na levu stranu, u pravcu konveksiteta skolioze, do njenog ispravljanja, čak ići do hiperkorekcije njene krivine.

Kineziterapija (lečenje pokretom) je značajna u terapiji pre svega funkcionalnih, ali i strukturalnih skolioza. 

Vežbe za decu sa krivom kičmom se dele u dve velike grupe: simetrične i asimetrične vežbe.

Simetrične korektivne vežbe za decu kod skolioze imaju za cilj jačanje mišića leđa i trbuha radi previlog držanja tela prilikom hoda.

Asimetrične korektivne vežbe imaju zadatak da deluju na krivine deformacije i mišiće koji se tu nalaze. Zauzimanjem korekcionog stava postiže se istezanje kičme i pravilan položaj pršljenova, rebara, lopatica i karlice i mišićno-ligamentarnog aparat koji se tu nalazi. Vežbama se istežu kontrahovani mišići, a kontrahuju istegnuti.

Kod funkcionalne skolioze bez promena na mekom i koštanom tkivu primenjuju se segmentirane vežbe kojima se mobiliše jedan ili vise zglobova, a da se pritom ne vrši pokret celog tela. Ove vežbe se rade dok dete leži na leđima i trbuhu ili zauzima četvoronožni stav u kome je trup paralelan sa podlogom (položaji najpogodniji za redukciju skoliotičnog držanja).Važno je da pri hodu u svakom trenutku  glava, vrat i trup zadrže korektan položaj kojim se koriguje skoliotično držanje.

Za razliku od funkcionalne kod strukturalnih skolioza, koje predstavljaju ozbiljan problem pored fizikalne terapije mora postojati i istovremeno ortopedsko lečenje (operativno ili konzervativno). 

Kod strukturalnih skolioza kod kojih postoje promene na pršljenovima, nikakve vežbe bez ortopedskog lečenja ne mogu dovesti do poboljšanja te se ista primenjuje u primarnoj (preoperativnoj) fazi, tokom ortopedske faze (bilo da je pacijent u mideru ili je operisan) i u fazi održavanja ortopedskog lečenja.

Kineziterapija je sastavni deo ortopedskog , kako operativnog tako i konzervativnog lečenja (upotreba midera). Važno je ojačati mišiće kineziterapijom kako bi po skidanju midera ili po završenoj operaciji mogli da preuzmu na sebe ulogu jakog mišićnog korseta. Takođe je neophodna i u preoperativnoj pripremi radi jačanja odgovarajućih mišića.

Vežbe u sali treba da budu svakodnevne i da traju 35 do 40 minuta, a zatim je potrebno 30 minuta aktivnog plivanja u bazenu.

Važne napomene za pacijente

- Sistematski pregledi predškolske i školske dece značajni su za otkrivanje deformiteta što omogućava rano započinjanje rehabilitacije.
- Neophodno je rano započeti fizikalnu proceduru radi sprečavanja daljeg povećanja stepena krivine.