Šta bi trebalo da znamo o astmi?

Bronhijalna astma je hronična nezarazna bolest pluća od koje boluje približno 10% dečije i 3% odrasle populacije. Može da bude alergijska i nealergijska. Na nastanak i razvoj astme utiču urođeni – genetski činioci, infekcije i faktori spoljašnje sredine.

Bolest se uglavnom manifestuje: kašljem, otežanim disanjem i zviždanjem u grudima Dijagnostikuje se: pregledom, spirometrijom, snimkom pluća i po potrebi drugim dijagnostičkim procedurama. Leči se, uglavnom, inhalerima – pumpicama u kojima su lekovi koji utiču na uzrok astme – zapaljenje i manifestaciju astme – stezanje disajnih puteva.

Najčešće zablude i greške u vezi sa bronhijalnom astmom:

• često se meša sa srčanom astmom koja ima donekle slične simptome, ali je bolest srca, a ne pluća;
• postoji neopravdan strah od astme, kao o teškoj i neizlečivoj bolesti.

Astma može da bude povremena i blaga i da se manifestuje samo kašljucanjem u trajanju od nekoliko dana. Teška astma, koje se svi plaše je, na sreću, retka i od nje boluje 5% asmatičara. Sa astmom može da se doživi duboka starost (preko 90 godina), može da se bude najbolji sportista na svetu, kao i predsednik države.

• Ne može se dobiti astma posle prehlade. Prehlada može samo da pogorša astmu.
• Astma se ne leči antibioticima jer bakterije ne izazivaju astmu, niti je pogoršavaju.
• Astma se ne leči infuzijama, koje samo delimično pomažu, ali više štete. Doza kortikosteroida u infuzijama je i do sto puta veća nego u pumpici i ne ide ciljano u pluća, gde treba da deluje, nego šteti celom organizmu (stvara probleme sa želucem, krvnim pritiskom, šećerom u krvi, osteoporozom, hormonskom ravnotežom).
• Ne postoji navikavanje i stvaranje zavisnosti od pumpice. Pumpica nije poslednji, nego prvi i najvažniji lek u lečenju astme, jer ciljano i brzo deluje, a najmanje šteti.
• Astma se ne pogoršava obavezno u trudnoći i ne mora da značajno utiče na trudnoću.
• Sa astmom se bavi svim sportovima i fizičkim aktivnostima, i uz dobru terapiju se normalno živi.