Urolitiasis: formiranje kamena u bubregu ili u mokraćnim putevima
Iako sićušan, dimenzija svega tri do pet milimetara, kamen u bubregu izaziva jake bolove. Urolitiasis je formiranje kamena na bilo kojem mestu u bubregu ili u mokraćnim putevima. Ono je često kod ljudi i nađeno je kod jedan posto svih obdukovanih pacijenata. Simptomatska uroloitijaza (pojava bolova) je češća kod muškaraca nego kod žena. Pored faktora rizika i različitih bolesti (bolesti bubrega i kanala, nasleđe, hipercalciuria, hiperoxaluria, hiperuricosuria, cistinuria obesity, diabetes mellitus, giht, hiperparatireoidizam, Chronova bolest) za formiranje kamena u bubregu važna je i ishrana. Danas postoje posebne dijete skoro za svaku vrstu kamena bubrega, koje se primenjuju da bi se smanjio unos sa hranom dotične komponenete kamena. Formiranje kamena u bubregu često se desi u toku nekoliko nedelja ili meseci ili još češće više meseci i godina pre nego budu dijagnostikovani (ultrazvuk i rendgen).
Kamen u bubregu klinički nalaz
Kod oko 80% pacijenata kamen je lokalizovan u jednom bubregu. Česta lokalizacija je u bubrežnoj karlici, bubrežnim čašicama ili mokraćnoj bešici. Kamen je malih dimenzija i to od tri - pet mm i može biti okrugao ili ježast. Ako se ne leči može i da se formira tkz. koralni kamen, koji ispunjava čitav bubreg i koji može da zaustavi rad i/ili uništi čitav bubreg. Takođe, bubrežni kamen može razoriti bubreg i formirati hidronefrozu bubrega (šupljina u bubregu). Manji kamenčići prelaze u reeter i izazivaju jake bolove, a ježasti seku kanale i izazivaju pojavu krvi u mokraći (hematuria). Ove pojave su često praćene i infekcijama u mokraćnim kanalima (UTI). Ponovno pojavljivane kamena (recurencija) u bubregu posle uspešnoga lečenja deševa se kod 30-50% pacijenta u toku pet godina.
Pokretanje kamena izaziva iznenadni i jak bol u bubregu, koji se često širi prema napred i prema skrotumu kod muškarca ili prema usni vagine kod žene, ali može i u drugim pravcima u zavisnosti od lokalizacije kamena u urinarnom sistemu. Kada se kamen zaglavi u početnome delu uretera (mokraćovod) onda je bol u prednjem delu stomaka upolje od pupka i 12-tog rebarnog luka, a ponekada je praćen manjim bolom u leđima. Ako je kamen lokalizovan u ureteru na mestu ulaska u bešiku bol je često u malom stomaku (iznad pubične kosti), levo ili desno. Ovaj bol se često može pomešati sa napadom slepog creva i zato je oko 10% ovakvih napada često operisano kao prslo slepo crevo. Bol je često praćen mukom i/ili povraćanjem, a nekada se javlja i temperatura. Bol je tipa kolike, tj. bolovi se pojačavaju i smanjuju u kratkim vremenskim intervalima i bolesnik se često premešta sa jedne na drugu stolicu i nigde ne može da se smiri. Takođe, postoji osetljivost te bubrežne lože na bimanualnu palpaciju (pritiskanje sa dve ruke) kao i znaci infekcije ili sepse.
Dijagnoza kamena u bubregu
Fizičkim pregledom se nalazi osetljivost bubrežne lože zbog opstrukcije kanala i infekcije. Analizom sedimenta mokraće nalaze se Le i Er i ponekada različiti kristali (oxalati, urati, fosfati, carbonati, često o obliku kalciumovih soli), ali nedostatak hematurije se može desiti ako postoji totalna opstrukcija kanala pa je analizirana mokraća samo iz zdravoga bubrega. Takođe se mogu naći i različite vrste bakterija koje prate formiranje kamena ili su posledica njegovoga nastanka. Ali, u slučaju kada postoji totalna opstrukcija uretera (kamen zaglavljen u početnom delu mokraćovoda ili pri ulasku uretera u mokraćnu besiku) i bolesnik ima jake bolove praćene povraćanjem i teškim opštim stanjem, u sedimentu urina se ne mogu naći bakterije, jer je mokraća iz zdravoga bubrega. Pored toga, anamneza može pomoći u dijagnozi kamena bubrega. Značajan korak u dijagnozi je dokaz postojanja kamena u bubregu ultrazvukom (UZ) i/ili rendgenom. UZ može dokazati sve vrste kamena u bubregu i početnom ureteru kao i u mokraćnoj bešici. Za dokazivanje kamena u ureteru koristi se rendgen.
Lečenje kamena bubrega
Lečenje kamena bubrega može biti operativno i konzevativno ili upotrebom specijalnih endoskopsko-uroloških metoda ili razbijanjem kamena hidrauličnim ili piezotalasima. Bol, muka i povraćanje se leče analgeticima i NSAID (non-steroid anti-inflamatornim lekovima) i to češće injekcijama ili infuzijama. Ako je prisutna infekcija ona se leči antibioticima na osnovu nalaza urinokulture. Mada je u slučajevima totalne opstrukcije uretera urinokultura negativna, ali se i u tim slučajevima daju antibiotici bez nalaza urinokulture. Kada se smire simptomi analgeticima i antibioticima, odstranjuje se kamen iz urinarnog sistema.
Nekada se kamen sam izbaci uz pomoć lekova, a u nekim slučajevima se mora primeniti operacija da se izvadi kamen ili odstranjivanje kamena posebnim urološkim instrumentima. U nekim slučajevima se upotrebljavaju specijalne mašine, koje razbijaju kamen hidrauličnim ili piezoelktričnim talasima, tkz. vodeno i suvo razbijanje kamena. Ovako razbijeni ili usitnjeni delovi kamena se opet moraju izbaciti putem mokraćnih kanala. Nekada je i njihovo izbacivanje praćeno napadima bolova i tada se opet moraju davati lekovi u obliku injekcija ili infuzija da bi se evakuisali sitniji kamenčići i pesak nastao razbijanjem kamena.
Ove metode lečenja se zovu van-telesno talasno razbijanje kamena ili extracorporal shock wave lithotrispsy (ESWL). Ovi savremeni aparati, koji se koriste za razbijanje kamena u bubregu (ESWL-piezo mašine) se takođe mogu koristiti za razbijanje kamena i u žuči ili početnim delovima žučnih puteva. Dok hidraulični ESWL-mašine razbijaju kamen u parčiće, koji se teže eliminišu i mogu izazvati opet napade bolova pa čak mogu i da izazovu totalnu opstrukciju uretera, dotle ESWL-piezo mašine drobe kamen u prah, koji se može lakše eliminisati. Ova usluga se uspešno sprovodi u Opštoj bolnici MediGroup.
