Kardiovaskularni bolesnici i COVID 19
Kardiovaskulrne bolesti predstavljaju najučestalija oboljenja savremenog čoveka. Praktično od povišenog krvnog pritiska (hipertenzije) boluje svaki svaki četvrti čovek, to jest 25% svetske populacije. Ako se tome doda još šećerna bolest i druga kardiovaskularna oboljenja, dolazi se do veoma visokih procenata. Pokazalo se da su baš ova stanja najviše povezana sa teškim slučajevima oboljevanja od virusa COVID-19.
Činjenica je da gotovo 80% slučajeva obolelih od virusa COVID-19 imaju blage simptome, ali najčešće i najteže komplikacije, uključujući i fatalne, imaju bolesnici sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Novi Korona virus napada pluća, ali osnovno stanje koje je najviše povezano sa najtežim ishodima su problemi sa srcem. Specifičan uticaj COVID-19 virusa na kardiovaskularni sistem i dalje nije u potpunosti jasan. Bilo je izveštaja o akutnom miokarditisu, poremećajima ritma, padu krvnog pritiska, lupanju srca i visokom učešću pratećih kardiovaskularnih bolesti kod zaraženih osoba, posebno kod onih kojima je bila potrebna intenzivna nega.
Jedno istraživanje u koje je bilo uključeno 150 pacijenata iz Vuhana, epicentra epidemije, otkrilo je da pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima imaju značajno veći rizik od smrti prilikom zaraze. To se dešava jer su srce i pluća jako povezani.
Slično se dešavalo i sa virusom gripa, studija iz 2018. godine objavljena u časopisu New England Journal of Medicine, otkrila je da su u roku od sedam dana od, ljudi kojma je bio dijagnostikovan grip, imali šest puta veće šanse da dobiju srčani udar.
Srčani problemi, visok krvni pritisak, dijabetes
Mnogi ljudi su izloženi riziku, a da to i ne znaju. Baš kao i srčani problemi, veliki problem može da napravi i visok krvni pritisak - ili hipertenzija jer doprinosi aterosklerozi, procesu u kojem na zidovima krvnih sudova osobe nastaju plakovi napravljeni od masnoća. Ako jedan od ovih plakova pukne, može doži do srčanog udara ili šloga. Ti ljudi su pod velikim rizikom od respiratornih infekcija kao što Korona virus. Infekcija COVID-19 virusom predstavlja velik izazov za takve bolesnika.U jednoj ranijoj studiji pacijenata iz Vuhana primećen je "fulminantni miokarditis", neobičan sindrom koji napada srčani mišić i može dovesti do fatalnog ishoda.
Dijabetes takođe podstiče aterosklerozu i ubrzava rupturu plaka, a obolele osobe takođe imaju relativno slab imuni sistem, što ih čini ranjivijim na infekcije.Imajući u vidu da smo usred pandemije COVID-19, značajno je da kardiološki bolesnici i dijabetičari osiguraju dovoljno lekova i da redovno proveravaju da li je njihov krvni pritisak pod kontrolom.Pored mera koje se preduzimaju da ne dodje do COVID-19 infekcije, u smislu izbegavanja socijalnog kontakata, izuzetno je važno da se ovi bolesnici redovno kontrolišu kod svog kardiologa. Preporuka bi bila provera svog kardiovaskularnog stanja, redovno uzimanje lekova i održavati socijalnu distancu uz obavezno nošenje maske, rukavica i redovno i temeljno pranje ruku toplom vodom i sapunom.
