Koliko su pouzdani tumorski markeri?

Tumorski markeri su jedna od karika u lancu postupaka dijagnoze i praćenja efekta terapije kod malignih bolesti i predstavljaju supstance, koje se stvaraju u tumorskim ili drugim ćelijama u organizmu kao odgovor na postojanje karcinoma ili različitih benignih – nekancerogenih stanja.

Po sastavu to mogu da budu proteini, enzimi, izoenzimi, hormoni i drugi proteini, koji se određuju i mere prvenstveno u krvi, različitim analitičkim tehnikama poput radio imunoodređivanja, hemiluminiscencije itd.

Tumorski markeri se prvenstveno koriste kao pomoć u donošenju dijagnoze uz primenu drugih dijagnostičkih procedura. Takođe, oni su i pomoć u proceni veličine tumora, u praćenju efekta primenjene terapije i praćenju recidiva karcinoma.

Idealan tumorski marker, kada bi postojao, morao bi da bude strogo specifičan za određeni organ, odnosno tkivo i da se nalazi u povećanoj koncentraciji isključivo kod malignih oboljenja. Takođe, morao bi da bude u granicama referentnih vrednosti kod zdravih osoba, a istovremeno visoko osetljiv, specifičan za svaki tip karcinoma kao i lako merljiv.

Pošto nijedan tumorski marker sa navedenim osobinama do sada nije pronađen, oni imaju ograničenu primenu samo kao dopunsko sredstvo, odnosno kao jedna od čitavog niza karika u lancu postupaka za postavljanje dijagnoze i praćenje efekta terapije.

Praksa pokazuje da tumor markeri mogu da budu povećani i kod različitih nemalignih stanja poput zapaljenskih procesa u gastrointestinalnom traktu, dobroćudnih ( benignih ) promena u različitim tkivima i organima, kod pušenja, itd. Zbog toga se savetuje određivanje tumorskih markera u različitim vremenskim intervalima po preporuci lekara, koji pacijentu daje tumačenje nalaza i predlog za dalje praćenje ili lečenje bolesti.