Prevencija kardiovaskularnih bolesti pravilnom ishranom
Nepravilna ishrana, osnovni uzrok pandemije kardiovaskularnih oboljenja.JEDAN od vodećih zdravstvenih problema u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju su kardiovaskularne bolesti. Učestalost kardiovaskularnih oboljenja u populaciji među svim oboljenjima iznosi 14 -16 procenata, a u odnosu na ukupan broj stanovništva ove bolesti zahvataju čak 12-19 odsto populacije. Vodeći su uzrok prevremene smrtnosti i invalidnosti.Prateći dugo ishranu stanovništva kod nas i u svetu, mnogi autori su utvrdili da su odstupanja od racionalne ishrane u snažnoj korelaciji sa kardiovaskularnom patologijom. Zbog toga se nepravilna ishrana najčešće optužuje za pandemiju kardiovaskularnih oboljenja. Nutritivni faktori rizika su: hiperkalorijska ishrana, visok unos masti životinjskog porekla (visok unos zasićenih masnih kiselina,a nedovoljan unos mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina OMEGA 3, OMEGA 6 i visok unos holesterola), visok unos prostih ugljenih hidrata (saharoze i skroba), disbalans u potrošnji proteina, nizak unos dijetalnih vlakana (iz voća, povrća i integralnih žitarica), deficit vitamina i minerala, preterano konzumiranje alkohola i kafe kao i preterani unos kuhinjske soli.
Nepravilna ishrana jedan od uzroka kardiovaskulanih bolesti
Posledice konstantnog visokog kalorijskog unosa u dnevnom obroku su u korelaciji sa gojaznošću, a time i rizikom od kardiovaskulanih bolesti. Tako, primera radi, za naše stanovništvo je karakteristično korišćenje većih količina masti i ugljenih hidrata, a mali unos biljnih vlakana.
Pored korišćenja raznih masnih namaza, masnoće se često preterano dodaju i prilikom pripreme hrane. Posebno je značajan unos skrivenih masti, odnosno namirnica, koje sadrže veće količine masti, kao sto su punomasno mleko, tvrdi sirevi, suhomesnati proizvodi i lisnata testa. Masti iz hrane utiču na pojavu ateroskleroze i oboljenja srca najviše posredstvom porasta nivoa holesterola u krvi. Holesterol se nalazi u namirnicama životinjskog porekla, dok ga biljke uopšte ne sadrže. Međutim, povećan unos zasićenih masnih kiselina, koje se nalaze u crvenom mesu, biljnim mastima, margarinima, punomasnom mleku, tvrdim sirevima, kajmaku, maslacu, mastima, raznim vrstama peciva dovodi do većeg porasta nivoa holesterola nego od samog unosa holesterola.
Po zdravlje srca su opasni i rafinisani ugljeni hidrati (konzumni beli šećer – saharoza, konditorski proizvodi, poslastičarski proizvodi, itd.), kao i skrobna hrana (polirani pirinač, krompir, testenine).
Studije u zemljama Mediterana, Japana i Kine su pokazale da postoji korelacija između visokog unosa biljnih vlakana u hrani ( 25-30g na dan) i niske stope kardiovaskularnih bolesti. Namirnice bogate biljnim vlaknima su: mekinje, integralna žita i proizvodi, jezgrasto voće, sirovo povrće i voće.
Ishrana je važan segment praosnovne (primordijalne), primarne, sekundarne i tercijalne prevencije kardiovaskularnih bolesti. Primordialna prevencija ističe u prvi plan pravilan način ishrane, održavanje idealne telesne mase, upražnjavanje umerene fizičke aktivnosti i dr. Mere primarne prevencije su usmerene ka opštoj populaciji i populaciji sa visokim rizikom za kardiovaskularne bolesti. U fazi primarne prevencije od posebne važnosti je raditi na sprečavanju dejstva faktora rizika ili njihovoj eliminaciji, ako oni već postoje. Sastavni delovi sekundarne i tercijalne prevencije obuhvataju primenu odgovarajućeg dijetetskog režima, menjanjem stila života i merama zdravstvene zaštite da bi se sprečio dalji tok bolesti i komplikacije. Primena dijetetskog režima i menjanje stila života se ogleda u primeni pravilne ishrane, prestanku pušenja i sprovođenju redovnih fizičkih vežbi. U slučaju gojaznosti, prevencija podrazumeva hipokalorijske dijete, uz redukciju ukupnih masnoća, zasićenih masnih kiselina, holesterola i saharoze.
Kod povišenih masnoća ne postoji jedna ista dijetetska šema. U bolesnika sa izolovanim porastom triglicerida od najvećeg je značaja smanjenje unosa koncentrovanih ugljenih hidrata i zabrana alkohola, dok u izolovanoj hiperholesterolemiji je najznačajnije smanjenje unosa holesterola i ukupnog unosa masti i zasićenih masnih kiselina.
Kada početi sa dijetetskom zaštitom od kardiovaskularnih bolesti?
Ispitivanja su pokazala da postoji zavisnost između telesne mase novorođenčeta od telesne mase trudnice, tako da gojazne trudnice uglavnom rađaju krupniju decu. Novorođenčad, koja imaju na rođjenju više od 4,5 kg imaju veću šansu da budu gojazne osobe pošto se rađaju sa većim brojem masnih ćelija. Stoga su od najvećeg značaja dijetetske mere u toku trudnoće, prve dve godine života, u pubertetu i adolescenciji, period između 40. i 65. godine.
Mediteranska dijeta recept za prevenciju kardiovaskularnih bolesti
Dobra ishrana treba da bude u skladu sa mediteranskom piramidom ishrane, koja je zasnovana na ishrani zemalja Sredozemlja. Karakteristike ove ishrane su velika potrošnja voća, povrća, integralnog hleba, žita od celog zrna, orašastog voća, integralnog pirinča, mahunarki, hladno ceđenog maslinovog ulja i morske ribe, a umeren unos piletine, ćuretine, posnih sireva i drugih mlečnih proizvoda od obranog mleka. To je ishrana sa malo zasićenih, a mnogo nezasićenih masnoća i dijetnih vlakana. Obroci treba da budu raznovrsni sa puno povrća, voća, supa, salata, svežih začinskih biljaka, belog luka, limuna, a sa malo kuhinjske soli (5-10 g dnevno). Maslac i margarin treba da se zamene hladno ceđenim maslinovim uljem. Unos crvenih mesa treba da se smanji na jedan obrok nedeljno. Pored odgovarajućeg izbora namirnica važan je način pripreme hrane - kuvanje na pari, kratko pirjanjenje, dinstanje i pečenje bez masnoće. Kuvana jela i salate se samo prelivaju hladno ceđenim uljem.Zbog ovakve ishrane stanovništvo mediteranskog podneblja ima mali procenat kardiovaskularnih oboljenja. Iskustvo pokazuje da individualno podešena mediteranska ishrana značajno utiče na smanjenje indeksa telesne mase, smanjenje gojaznosti, insulinsku rezistenciju, na nivo masnoća u krvi, poboljšava odnos LDL i HDL holesterola i reguliše krvni pritisak. Time se, značajno doprinosi prevenciji kardiovaskularnih bolesti, pre svega, nastanku angine pektoris, infarkta miokarda, šloga ili gangrene.
