Redovni lekarski pregledi
Dobro zdravlje je kapital koji treba pažljivo pratiti i na vreme u njega ulagati. Redovni pregledi su pouzdan način da se na vreme prepoznaju prvi simptomi i tako spreči veća šteta. Bez obzira na to koliko smo zauzeti svakodnevnim obavezama neophodno je da imamo vremena i za redovne lekarske preglede kako bi pravovremeno otkrili ili prevenirali bolesti. Pritisnuti svakodnevnim obavezama, često smo prinuđeni da pravimo kompromise, koji se kasnije mogu odraziti na naše zdravlje, kao što su nedovoljno sna ili nepravilna i neregularna ishrana. Zbog svega toga, u prilici smo da previdimo znake i simptome ozbiljnih bolesti ili stanja. Ljudi često saznaju da imaju zdravstveni problem, kao što je kardiovaskularna ili maligna bolest, tek onda kada je kasno za bilo kakvu terapiju.
Većina nas se lekaru javlja samo onda kada oseća da nešto nije u redu. Ali, nažalost, mnogi simptomi veoma ozbiljnih bolesti se često ne vide ili ne osete. Zato su redovni lekarski pregledi, bez obzira što u tom trenutku možda nismo bolesni, nezamenjivi i trebalo bi da ih poverite vašem porodičnom lekaru (ili vašem lekaru opšte medicine). Cilj redovnih pregleda je da se potencijalna bolest otkrije u ranom stadijumu kada je moguće da se uspešno izleči ili pak da se bolest prevenira poštujući savete lekara za zdrav život. Porodični lekar je taj koji bi trebalo da obavi opšti pregled, uradi neophodne analize i ako je potrebno, pošalje vas na dodatne specijalističke preglede. On, takođe, vodi računa o svim vašim medicinskim pregledima i nalazima i čuva ih za ubuduće. Odrasli do 40 godina starosti bi trebalo da idu na redovne lekarske preglede bar jednom u dve godine, a stariji od 40 godina, jedanput godišnje ili češće.
Medicinska istorija
Anamneza ili medicinska istorija: Pre pregleda trebalo bi da kažete lekaru o navikama u ishrani, fizičkoj aktivnosti, lekovima koje uzimate, da li koristite alkohol ili duvan, rizičnom seksualnim ponašanju, da li je u porodici neko bolovao od karcinoma dojke, prostate, debelog creva ili melanoma, zatim dijabetesa, astme, glaukoma, žutice, bolesti srca i krvnih sudova. Ove informacije su lekaru veoma značajne, jer će na osnovu njih proceniti koliki je vaš rizik da obolite od određenih bolesti i na osnovu toga će se možda odlučiti da vas pošalje da uradite određene analize.
Fizikalni pregled: Lekar će vam izmeriti visinu, težinu i krvni pritisak, zatim poslušati srce, pluća i karotidne arterije u potrazi za eventualnim poremećajima kao što su, na primer, šum srca ili poremećaj disajnih organa. Lekar će uz to da pogleda oči, uši, usta i grlo, zatim da palpira (pipne) limfne žlezde, štitnu žlezdu i abdomen. Na kraju, pregledaće kožu u potrazi za kožnim promenama, koje bi mogle da potiču od različitih kožnih bolesti ili karcinoma kože.
Saveti: Posle anamneze i fizikalnog pregleda lekar će porazgovarati sa vama o uočenim faktorima rizika i prodiskutovati o vašim navikama, koje bi trebalo da promenite kako bi ostali zdravi. Lekar će vam, takođe, reći i koje laboratorijske analize bi trebalo da uradite i koliko učestalo.
Laboratorijske analize: Uobičajene analize su za dijabetes, seksualno prenosive bolesti, tuberkolozu, rak prostate i tzv. skrining testovi za bolesti kardiovaskularnog sistema, krvi, bubrega ili jetre. Dodatne analize se rade ukoliko postoje rizici za oboljevanje, a bazirani su na anamnezi ili pregledu.
Detekcija bolesti
Krvni pritisak: Nizak i visok krvni pritisak mogu loše da utiču na zdravlje. Visok krvni pritisak može da dovede do infarkta srca ili šloga. Ukoliko je krvni pritisak normalan, redovnim merenjem lekar stiče osnovu sa kojom može da poredi kasnija merenja. Ukoliko jednom uoči da je došlo do promene naložiće redovna, svakodnevna merenja i ako je potrebno – dodatne analize.
Analiza urina: Analiza urina se rutinski radi da bi ga testirali na prisustvo krvi, šećera, proteina, acetona, bakterija i sl., a koji mogu da ukažu na bolesti bešike, bubrega, jetre, dijabetes, žuticu ili infekciju.
Analiza krvi: U analizu krvi ulazi krvna slika, šećer u krvi, hormoni štitne žlezde, elektroliti (natrijum, kalijum i hlor), holesterol, masnoće i ostale analize, a zavisi od anamneze i predhodnih rezultata pregleda.
Nivo holesterola: Svaki odrastao čovek bi trebalo da povremeno prekontroliše nivo holesterola u krvi. Povišen holesterol je značajan faktor rizika za bolest koronarnih arterija. Ako je povišen mogu se uraditi dodatni testovi na HDL (dobri) i LDL (loši) holesterol.
Rendgenski snimak pluća: Snimak pluća se radi da bi otkrili ozbiljne bolesti pluća (tuberkolozu, emfizem, rak pluća i sl.) dovoljno rano da možemo da ih uspešno lečimo.
EKG (elektrokardiogram): Savetuje se da se na prvom pregledu uradi osnovni EKG snimak i ako je on u redu, da se ponavlja na svakih godinu do dve. EKG pokazuje električnu mapu srčanog rada i može nam ukazati na potencijalne probleme kao što su: infarkt, predinfarktno stanje, nepravilan ritam, uvećanje komora i pretkomora srca, povišen ili smanjen nivo kalijuma u krvi i ostalo.
Karcinom na testu
Testovi za žene: Mamografiju bi trebalo raditi jednom godišnje nakon navršene 40. godine života, zajedno sa mesečnim samopregledom dojki. Za rano dijagnostikovanje karcinoma grlića materice i karcinoma ženskih polnih organa savetuje se Papanikolau test i ginekološki pregled jednom godišnje. Kod žena sa povećanim rizikom od osteoporoze, radi se merenje gustine kostiju (osteodenzitometrija).
Testovi za muškarce: Pregled prostate i analiza krvi na nivo PSA (Prostata Specifičnog Antigena) su neophodni za rano otkrivanje karcinoma prostate. Pregledi prostate se savetuju muškarcima nakon navršene 50. godine života, jednom godišnje.
Test stolice na okultno krvarenje: Ovaj test, koji bi trebalo raditi jednom godišnje, utvrđuje da li ima tragova krvi u stolici i služi kao indikator mogućeg karcinoma debelog creva.
Kolonoskopija i fleksibilna sigmoidoskopija: Ovi pregledi se rade da bi se otkrili karcinomi debelog creva. Ako u porodici imate nekoga ko je bolovao od karcinoma debelog creva ili ako lekar uoči druge faktore rizika za karcinom debelog creva, preporučiće vam ove preglede. Kolonoskopija se preporučuje svakih 10 godina. Osobe starije od 50 godina bi trebalo da idu na fleksibilnu sigmoidoskopiju svakih pet godina.
