Hašimoto
Šta je Hašimoto?
Hašimoto (Hashimoto tiroiditis) predstavlja deo spektra autoimunih oboljenja štitaste žlezde koji je posledica autoimune destrukcije ćelija štitaste žlezde, što vodi ka smanjenoj produkciji tiroidnih hormona ili hipotireozi. Na taj način, Hašimoto je glavni uzročnik smanjene funkcije štitaste žlezde. Značajno češće se javlja kod žena (4:1) pa je pol, zajedno sa genetskom predispozicijom, ono što u najvećoj meri određuje ovo oboljenje. Početak bolesti je skoro uvek sa vrlo oskudnim simptomima i znacima koji mogu trajati mesecima i godinama ili pak, moguće je tokom rutinskih analiza naći izmenjene nalaze.
Koji su simptomi Hašimota?
- • osećaj umora;
- • nedostatak energije;
- • pospanost;
- • usporenost;
- • poremećaj koncentracije;
- • zaboravnost;
- • dobijanje u telesnoj težini;
- • zatvor;
- • suva koža;
- • pojačano opadanje kose;
- • nepodnošenje hladnoće;
- • osećaj nelagodnosti u vratu;
- • poremećaj menstrulanog ciklusa kod žena itd.
Dijagnoza Hašimota
Dijagnoza Hašimota se postavlja nakon pregleda lekara i urađenih laboratorijskih nalaza. Fizikalni nalaz je određen godinama pacijenta i stepenom hipotireoze i mogu se zabeležiti podbulost, otoci oko očiju, suva i hladna koža, ispucali, tanki nokti, usporen srčani rad uz povišen krvni pritisak (dijastolni), usporen govor, usporeni refleksi.
Od laboratorijskih nalaza potrebno je odrediti TSH koji je povišen i FT4 koji je nizak što potvrđuje hipotireozu (primarnu). Takođe, potrebno je odrediti markere autoimunog procesa u štitastoj žlezdi, a to su TPOat i TGat koja su povišena. Potrebno je imati na umu da postoji mali broj pacijenata kod kojih nemamo povišena antitela (TGat TPOat), ali koji takođe imaju Hašimoto (u ovim slučajevima precizna dijagnoza se postavlja aspiracionom biopsijom štitaste žlezde). Od dodatnih nalaza moguće je proveriti KKS, masti, osnovni metabolički panel analiza jer se može očekivati anemija, povišene masti, snižena eGFR, hiponatrijemija, povišen CK, a od hormonskih nalaza Prolaktin. Ultrazvučnim pregledom štitaste žlezde potrebno je proceniti njenu veličinu, izmenjenost ehoteksture žlezde i moguće postojanje nodusa.
Kako se leči Hašimoto?
Lečenje Hašimota podrazumeva nadoknadu hormona levotiroksina kojim će se uspostaviti kliničko i biohemijsko eutiroidno stanje. Mlađim pacijentima bez drugih problema sa zdravljem, pri prvom pregledu se uvodi "puna doza" leka, dok je postepeno uvođenje leka potrebno kod starijih pacijenata kao i kod pacijenata sa srčanim oboljenjima uz kontrole nalaza na svakih 6-8 nedelja. Po dostizanju eutiroidnog statusa, potrebno je jednom do dva puta godišnje proveriti TSH i FT4 i uraditi kliničku evaluaciju simptoma hipotireoze ili jatrogenog hipertiroidizma.
Potrebno je napomenuti da je trudnoća stanje sa povećanim potrebama za tiroidnim hormonima, te se pacijentkinjama sa neadekvatnom tiroidnom rezervom uvodi terapija levotiroksinom.
