In vitro maturacija jajnih ćelija u postupku VTO

In vitro maturacija jajnih ćelija nije nova tehnika, međutim u poslednje dve decenije korišćenje ove tehnike kao dopunske metode u postupku vantelesne oplodnje, značajno je povećalo uspešnost postupka kod pacijentkinja sa sindromom policističnih jajnika (PCOS).

Sindrom policističnih jajnika predstavlja najčešći hormonalni poremećaj kod žena u reproduktivnom periodu, i često kao posledicu ovog stanja  imamo odustvo ovulacije i sterilitet.

Opšte uzeto, ovaj sindrom pogađa između 4-12% žena.

Postoji više razčitih modaliteta lečenja koji se koriste kod žena sa  policističnim jajnicima, kao što su promena životnih navika,  ili plan lečenja za žene sa prekomernom težinom i odsustvom ovulacije; uvođenjem određenih lekova koji indukuju ovulaciju, kao i laparoskopskom operacijom jajnika tzv. ,,drilingom”.

Uprkos činjenici da se pokušava sa indukcijom ovulacije, kod mnogih žena ovaj način lečenja ne dovodi do željene trudnoće, pa je jedan od  izbora lečenja, naročito ako postoji još neki uzrok steriliteta - vantelesna  oplodnja. Ipak, u toku postupka vantelesne oplodnje, žene sa policističnim  jajnicima su u većem riziku, od ostalih pacijentkinja, da razviju sindrom  ozbiljne hiperstimulacije jajnika ili OHSS, upravo zbog velikog broja  antralnih folikula na jajnicima. Upravo ta činjenica - veliki broj antralnih folikula čini ih idealnim kandidatima za postupak In vitro maturacije ili IVM-a.

Sindrom OHSS (hiperstimulacije) može biti jedna od ozbiljnih neželjenih reakcija u toku postupka vantelesne oplodnje, koja može prouzrokovati ne samo nelagodnost, već i hospitalizaciju, zbog nakupljanja velike količine  tečnosti u organizmu. U tom smislu, IVM se preporučuje kao alternativni  pristup konvencionalnoj vantelesnoj oplodnji, upravo zato što se uz  pomoć ove metode u potpunosti eliminiše rizik od nastanka OHSS  (hiperstimulacije).

Postupak IVM karakteriše relativno kratka i blaga stimulacija i aspiracija folikula koji su znatno manjeg promera nego kada se radi standardni postupak vantelesne oplodnje. Sazrevanje jajnih ćelija se dešava u  laboratorijskim uslovima, jer se u toku aspiracije iz jajnika uzimaju  nezrele jajne ćelije.

Indikacije za In vitro maturaciju

Jedno od najčešćih polja primene In vitro maturacije, je upravo kod žena sa sindromom policističnih jajnika, zbog kraće stimulacije i izbegavanja rizika od nastanka hiperstimulacije.

Takođe, IVM se preporučuje i ženama koje žele da zamrznu svoje jajne ćelije pre lečenja karcinoma - naročito dojke, zbog toga što žene  nisu izložene visokim vrednostima estradiola (koji se povećava upotrebom  lekova za stimulaciju).

Jedan od razloga za primenu ovog načina vantelesne oplodnje je i postojanje trombofilija.

Žene koje imaju visok FSH su često rezistentne na lekove koji se koriste  u toku stimulacije, tako da je IVM tehnika koja može pomoći da se i kod  ovih pacijentkinja, pronađu i u laboratorijskim uslovima maturiraju  ćelije koje se koriste u postupku vantelesne oplodnje.

Pacijentkinje kod kojih se u nekoliko ciklusa dobijaju samo nezrele ćelije,  ponovljeni slučajevi odsustva fertilizacije (oplodnje) ili embrioni lošeg kvaliteta su takođe kandidati za ovu metodu.

Kako se radi IVM?

Postupak In vitro maturacije se radi tako što se uz blagu stimulaciju aspiracija jajnih ćelija radi kada su folikuli veličine od 10-12mm.

Nakon toga, nezrele jajne ćelije se dalje razvijaju u IVF laboratoriji uz dodatak hormona, koji bi se inače u organzam unosili injekcijama.

Kada ćelije dostignu zrelu fazu one nastavljaju sa postupkom vantelesne  oplodnje, najčešće ICSI metodom. Kako bi endometrijum bio receptivniji za prihvatanje embriona, najčešće se može dati neka dodatna terapija.

Od čega zavisi uspeh IVM-a?

Istraživanja su pokazala da vrednost Antimilerovog hormona AMH, kao i broj antralnih folikula kod pacijentkinja sa policističnm jajnicima mogu  biti korisni markeri u proceni potencijalnog uspeha IVM postupka.