Toksično dejstvo biljke ricinus
Biljka, raskošno crvenog ploda, otrovna za ljude i životinje.
Biljka Ricinus communis je u našem narodu poznata kao skočac, crveni čičak ili jednostavno ricinus. Postojbina joj je Afrika i jugoistočna Azija gde može da naraste i do trinaest metara. U našem podneblju dostiže maksimalnu visinu oko dva metra. To je jednogodišnja biljka velikih, vrlo dekorativnih i impozantnih listova, koji tokom sezone menjaju boju što doprinosi njenoj atraktivnosti.
Cvet ricinusa je dosta neugledan, sitan, bele boje. Plod mu je raskošno crven, oblika lopte, sa mekim bodljama na površini. U plodu se nalaze semenke koje podsećaju na sitniji pasulj, a ukusom, kažu oni koji su probali, na kikiriki. Kod nas se ricinus gaji kao ukrasna biljka u baštama, ali i saksijama i žardinijerama. Vrlo je popularan zbog dekorativnosti, ali i njegova visina i veličina listova ga čine pogodnim za ograđivanje određenih prostora u kafićima, dvorištima i sl. gde se često viđa. Manje je poznato da je ova prelepa biljka vrlo otrovna za ljude i životinje.
Trovanje ricinusom
Biljka, raskošno crvenog ploda, otrovna za ljude i životinje.Biljka Ricinus communis je u našem narodu poznata kao skočac, crveni čičak ili jednostavno ricinus. Postojbina joj je Afrika i jugoistočna Azija gde može da naraste i do trinaest metara. U našem podneblju dostiže maksimalnu visinu oko dva metra. To je jednogodišnja biljka velikih, vrlo dekorativnih i impozantnih listova, koji tokom sezone menjaju boju što doprinosi njenoj atraktivnosti. Cvet ricinusa je dosta neugledan, sitan, bele boje.
Plod mu je raskošno crven, oblika lopte, sa mekim bodljama na površini. U plodu se nalaze semenke koje podsećaju na sitniji pasulj, a ukusom, kažu oni koji su probali, na kikiriki. Kod nas se ricinus gaji kao ukrasna biljka u baštama, ali i saksijama i žardinijerama. Vrlo je popularan zbog dekorativnosti, ali i njegova visina i veličina listova ga čine pogodnim za ograđivanje određenih prostora u kafićima, dvorištima i sl. gde se često viđa.Manje je poznato da je ova prelepa biljka vrlo otrovna za ljude i životinje.Otrovni su svi njeni delovi, ali je koncentracija otrova najveća u semenkama. One sadrže jedan od najopasnijih otrova uopšte, a najpotentniji biljni otrov svakako.Trovanja ricinusom mogu biti namerna ili slučajna.U našoj sredini evidentirano je nekoliko slučajeva zadesnog trovanja.
Namerna trovanja su retka (ili se retko dokazuju). Ovakva trovanja ekstrahovanim otrovom ove biljke kao metod eliminacije političkih protivnika koristile su tajne službe bezbednosti nekih zemalja, a i danas on može biti oružje bioterorizma.Put ulaska otrova u organizam pri slučajnom trovanju najčešće je preko sistema organa za varenje. Semenke ricinusa su prijatnog ukusa i izgleda te mogu biti privlačne, naročito deci. Drugi mogući putevi trovanja su kontakt preko kože ili inhalacija osušene ili spaljene biljke. Najteža zadesna trovanja nastaju oralnim unošenjem semenki. Otrovna, a i smtrna količina ovako unetog otrova zavise od telesne težine otrovanog.
Kada je dete u pitanju to nekad može biti samo jedna semenka. Smatra se da se u desetak semenki nalazi količina otrova dovoljna da smrtno otruje odraslog čoveka. Simptomi i znaci akutnog trovanja javljaju se par sati posle uzimanja semenki i manifestuju se kao muka, gađenje, povraćanje, bolovi u trbuhu, visoka temperatura, prolivaste stolice. Povraćene mase i stolica su krvavi ili sa primesama krvi.
U težim oblicima trovanja dolazi do kontinuiranog i sveopšteg krvarenja, razvoja šoka i fatalnog ishoda.Udisanjem praha osušene ili spaljene biljke može doći do pojava otežanog disanja, kašlja, sviranja u grudima. Direktan kontakt sa biljkom može u osetljivih osoba da dovede do pojave crvenila, svraba i plikova na koži.Prva pomoć kod trovanja je u prvom redu sprečiti dalji kontakt sa otrovom, a zatim potražiti stručnu pomoć lekara telefonskim kontaktom sa toksikološko-informativnim centrom.
Dalje lečenje zavisi od procene lekara.U cilju sprečavanja trovanja biljkom ricinus najvažnije su preventivne mere. U prvom redu to je upoznavanje sa toksičnim osobinama biljke i oprez u kontaktu sa njom. U većini zapadnoevropskih zemalja i SAD zabranjeno je uzgajanje biljke u području gde deca mogu doći u kontakt sa njom. Savetuje se oprezno spaljivanje uvelih i osušenih delova biljke. Rasprostranjenost ove biljke u našoj sredini i mesta na kojima se ona može videti govori o nedovoljnom poznavanju njenih toksičnih osobina.
