Razlika između virusnih i bakterijskih infekcija kod dece

Bakterije su najstariji živi organizmi na planeti i mogu da opstanu i bez "domaćina", za razliku od virusa kojima je domaćin za život neophodan. Da bi se sprečila oboljenja uzrokovana ovim patogenima, neophodna je redovna toaleta nosa i ruku kod dece.

Virusne infekcije ne nastaju naglo, već postepeno, relativno kratko traju i nisu praćene (u većem broju slučajeva) visokom temperaturom.

Bakterijske infekcije nastaju bez "najave" i naglo, tegobe su izrazite, a temperatura je visoka. Ali, to nije uvek slučaj i na to utiče vrsta virusa, odnosno bakterija, kao i imunitet deteta.

Jasnija granica o uzroku bolesti se podvlači dodatnim korakom nakon pregleda, a to su laboratorijske analize: KKS, LF + CRP. Kod infekcija gde su uzročnici bakterije CRP bude značajno visok (normalna vrednost < 5) i broj granulocita je povišen.

Kada su virusi "okidači" bolesti, limfociti su ti koji dominiraju, a u nekim slučajevima i monociti, dok su vrednosti CRP uglavnom do 30.

Lečenje bakterijskih infekcija se sprovodi uvođenjem antibiotika, sirupa ili injekcija odlukom lekara, koji shodno predhodno navedenom određuje terapiju.

Za razliku od bakterija, virusne infekcije se leče simptomatski, jer je primena antibiotika čak štetna. Protiv bolesti uzrokovanom virusom, borimo se rehidracijom, toaletom nosa (slani rastvori uz aspiraciju), toaletom usne duplje (npr. ispiranje čajem od žalfije), davanjem lekova za spuštanje temperature ukoliko je ona viša od 38,5. Niže temperature su dobre za jačanje imuniteta i nije neophodno davati antipiretike.

Desi li se da tok lečenja nije očekivan, prva sledeća vrata na koja kucamo su vrata ORL lekara, pulmologa itd.

Sprečavanje pojave infekcija kod dece postiže se ličnom higijenom, pravilnom ishranom i provođenjem što više vremena u prirodi, a ne u zatvorenom prostoru, kao i redovnom fizičkom aktivnosću.