Bakterijska vaginoza

Bakterijska vaginoza je najčešći uzrok promenjene vaginalne flore kod žena, od rođenja pa čak do menopauze. Bakterijska vaginoza (BV) je disbioza vaginalne mikrobiote.  Karakteriše se preteranim rastom predominantno anaerobnih organizama (Gardnerele vaginalis, Prevotrelle spp, Atopobium vaginae, Mycoplasmae hominis, Mobiluncus spp). Ovi mikroorganizmi "zamenjuju" laktobacile i menjaju Ph vagine. Bakterijska vaginoza nije striktno sekslualno prenosiva bolest, ali se povezuje sa seksualnom aktivnošću. Rutinska terapija partnera nije indikovana, jer ne doprinosi smanjenju rekurentnih infekcija.

Tačan način nastajanja infekcije nije poznat, ali se predpostavlja da tanak biofilm koji pravi G. Vaginalis na zidu vagine, pretvara normalnu vaginalnu floru u BV.

Dijagnostika Bakterijske vaginoze

U kliničkoj slici dominira obilan sivkasto-beli homogen secret (prljavo mleko), karakterističnog mirisa na ribu. Za razliku od ostalih kolpitisa, nema znakova zapaljenja na vaginalnoj sluznici i koži vulve.

Dijagnoza može da se postavi poštujući razne “skorove” i “kriterijume”, ali se u praksi načešće koriste Amselovi znaci, gde je za postavljanje dijagnoze potrebno da budu ispunjena tri od ponudjena četiri znaka:

1. Homogeni sivo-beličast sekret 
2. Ph vaginalnog sekreta viši od 4,5
3. Aminski miris na ribu (ako je neubedljiv, dodaje se kap 10% KOH)
4. "CLUE" ćelije (karakteristične epitelne ćelije na mikroskopskom polju)

Prisutna je mešovita bakterijska flora i odsustvo (ili smanjen broj) leukocita i laktobacila (takođe na mikroskopskom polju).

Izolovanje same G. Vaginalis nije od pomoći jer kod 40% zdravih žena može da se izoluje pomenut mikroorganizam. Takođe su dostupni i komercijalni testovi na BV, koji brzo i lako, sa preciznošću do 90% mogu da je detektuju.

Lečenje - Terapija

Terapiju uključujemo uvek kod postojanja samih simptoma, kod trudnica sa pozitivnim mikrobiološkim nalazom (sa ili bez simptoma) posebno ako imaju lošu akušersku anamnezu u smislu prevremenih porođaja ili pobačaja u II trimestru. Takođe i kod žena koje se spremaju za neku, bilo dijagnostičku ili terapeutsku, ginekološku proceduru, ako je izolovana BV.

U samoj terapiji, ginekologu je na raspolaganju čitava paleta preparata, koji mogu da se koriste i u vidu vaginaleta, rastvora kao i tableta. Kratki ili dugi protokoli metronidazolom, klindamicinom, vaginalna primena Dequalinium hlorida ili PHMBa, uz ili bez vaginalnih probiotika u većini slučajeva rešava problem.

Kao i za svaki vaginalni poremećaj, tokom terapije, odnosi nisu preporučljivi, što se posebno odnosi na barijernu kontracepciju (kondom).

BV je povezana sa pušenjem i drugim vag. poremećajima, ali nema podataka da izbacivanjem pušenja i lečenjem drugih problema vezanih za vaginu, uspešno redukujemo BV.

Upotreba kondoma za 50% smanjuje pojavu bakterijske vaginoze, oralna kontracepcija za 16% smanjuje, a bakarna IUD (spirala) povećava učestalost bakterijske vaginoze.

Prevencija

Upotreba kondoma, seksualni život bez promiskuiteta, a u pojedinim člancima upotrebom probiotika i specifičnih dezificijensa (kao vagitorije ili kao rastvor) nakon menstrualnog krvavljenja, značajno smanjuje pojavu BV.

Anita Milićević,
Lekar specijalista ginekologije i akušerstva,
Dom zdravlja Kalenić

Informacije i zakazivanje