Osteoporoza – šta sve treba da znate?
Šta je osteoporoza?
Osteoporoza je oboljenje koje karakteriše smanjenje mineralne gustine kostiju. Ovime kost postaje manje čvrsta i podložna spontanim prelomima ili prelomima koji nastaju uz manju silu od uobičajene potrebne za prelom zdrave kosti. Reč je o oboljenju bez simptoma dok ne dođe do preloma kostiju, koji se mogu desiti i pri uobičajnim aktivnostima. Najčešći osteoporotični prelomi su prelomi pršljenskih tela kičmenog stuba, vrata butne kosti i kostiju podlaktice. Merenje koštane gustine (osteodenzitometrija) rutinski se radi na lumbalnoj kičmi i kuku, a sprovodi se na aparatu OSTEOCOR-MEDIX 90.
Koliko je osteoporoza česta?
Približno 10 procenata celokupne populacije ima osteoporozu, a značajno češće žene. Procenjuje se da je prisutna kod svake druge žene i svakog osmog muškaraca, starijih od 50 godina. Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta i umanjenja kvaliteta života. Čak jedna četvrtina osoba posle preloma kuka zahteva dugotrajnu zdravstvenu i socijalnu pomoć. Zbog toga je važno na vreme utvrditi smanjenje koštane gustine.
Šta sve utiče na gustinu kostiju?
Maksimalna koštana gustina se dostiže oko 30. godine života. Posle toga, koštana masa se do 50. godine smanjuje za 0,5 do 1 odsto godišnje. Posle menopauze gubitak može iznositi do 10 procenata godišnje. Naročito je veliki gubitak u prvih 5-10 godina menopauze, koji dovodi do tzv. postmenopauzalne osteoporoze. Smatra se da nastaje zbog nedostatka polnih hormona, pre svega estrogena. Kod osoba starijih od 70 godina prisutna je tzv. senilna osteoporoza, a sekundarna osteoporoza može se javiti kao posledica mnogih bolesti ili uzimanja lekova koji negativno utiču na kosti. Nepromenljivi nasledni činioci (pol, rasa) sa jedne strane, kao i neki spoljni faktori na koje možemo da utičemo, određuju maksimum naše koštane gustine, što je veoma značajno za kasniji period života.
Koji su faktori rizika za osteoporozu?
- Porodična anamneza (osteoporotični prelom u porodici);
- pol i godine starosti;
- mala telesna masa (BMI<19kg/m2);
- neadekvatna ishrana (ishrana siromašna kalcijumom i vitaminom D);
- alkohol, cigarete, kafa;
- fizička neaktivnost;
- zakasnela menarha (posle 15. godine života);
- amenoreja duža od šest meseci;
- rana hirurška ili prirodna menopauza pre 45. godine;
- različite bolesti (hipertireoza, hiperparatireoidizam, reumatoidni artritis, hronična bubrežna insuficijencija, hipogonadizam, težak alkoholizam);
- upotreba lekova (kortikosteroida, antiepileptika, heparina).
Kako se postavlja dijagnoza osteoporoze?
Klasičnim rendgenskim snimanjem osteoporoza se otkriva tek kada je došlo do gubitka 30-40 procenata koštane mase. Osteodenzitometrija DXA je "zlatni standard" za dijagnozu osteoporoze. Kod pacijenata koji imaju neki od faktora rizika za osteoporozu treba uraditi merenje mineralne koštane gustine BMD (Bone Mineral Density – BMD) DXA metodom, koja se bazira na primeni niskoenergetskog X zračenja. Rezultati merenja BMD - koštane gustine mogu da se izraze kao odstupanje (broj standardnih devijacija) od srednje gustine kosti mladih zdravih osoba (20-40 godina) i to se zove T-skor ili kao odstupanje od vrednosti koja odgovara istim godinama starosti zdravih osoba i zove se Z skor.
Kome je neophodno uraditi osteodenzitometriju?
- Ženama koje su starije od 65 godina;
- ženama u postmenopauzi, mlađim od 65 godina, a koje imaju jedan ili više faktora rizika;
- ženama u postmenopauzi, sa prelomima;
- ženama koje su ušle u menopauzu pre 45. godine života;
- odraslima sa osteoporotičnim frakturama;
- ukoliko je na osnovu klasične radiografije postavljena sumnja da se radi o osteoporozi;
- odraslima koji imaju oboljenje ili uzimaju lekove koji su povezani sa niskom koštanom masom ili gubitkom kosti;
- muškarcima sa kliničkom sumnjom na osteoporozu, anamnezom preloma nakon minimalne traume, kao i svim muškarcima starijim od 70 godina;
- ženama sa dugotrajnom amenorejom;
- radi kontrole rezultata lečenja osteoporoze.
Na kojim mestima se meri koštana gustina?
Merenje koštane gustine DXA metodom se radi rutinski na lumbalnoj kičmi i kuku. Takođe, moguće je uraditi merenje i na podlaktici, kao i merenje celog tela. Nije potrebna posebna priprema za pregled. Pregled traje oko pet minuta, a doza zračenja je zanemarljiva.
