Ishrana pacijenata sa dijabetesom
Čak 70 do 80 odsto pacijenata, koji imaju dijagnozu šećerne bolesti, pati od gojaznosti. Regulacija nivoa šećera u krvi se poboljšava namirnicama koje sadrže dijetna vlakna kao što su jabuke, žitarice, povrće, semenke...Lečenje hroničnih, dugotrajnih, doživotnih poremećaja zdravlja ne zavisi samo od savremenih medicinskih dostignuća, uslova pod kojima se sprovodi, iskustva, znanja i veštine lekara i medicinskog osoblja. Složenost lečenja uslovljena je prirodom samog oboljenja, s jedne, i učešćem bolesnika u procesu lečenja, s druge strane. Šećerna bolest je doživotno oboljenje, promenljivog toka i sa progresivnim oštećenjem krvnih sudova, tkiva i organa. Procesi oštećenja napreduju tokom vremena. Nivo zdravlja i ishod oboljenja presudno zavise ne samo od primenjene terapije već i od navika i ponašanja samog pacijenta i njegovog aktivnog učešća u procesu lečenja.
Gojaznost i dijabetes
Postavljanjem dijagnoze šećerne bolesti, naročito oblika nezavisnog od insulina (tzv. insulin nezavisni dijabetes melitus), potrebno je utvrditi i faktore rizika i upoznati pacijenta sa njima. Gojaznost je često prisutna kod ovih pacijenata i sreće se kod 70 do 80 odsto ljudi, koji pate od ovog poremećaja zdravlja. Pacijent se mora upoznati sa činjenicom da je njegovo sadašnje oboljenje dobrim delom uslovljeno gojaznošću, kao i da kvalitet lečenja i života zavise od korekcije telesne mase. Smanjenjem telesne mase smanjuje se rezistencija na insulin, povećava iskoristljivost glukoze, srazmerno smanjuje nivo glikemije, a time je lečenje uspešnije i kvalitet života bolji. Ono što pacijent svakako treba da zna je činjenica da se šećerna bolest ne može uspešno lečiti ukoliko se ne obrati pažnja i na lečenje gojaznosti.
Lečenje gojaznosti, tj. mere i aktivnosti usmerene na smanjenje prekomerne telesne mase, mora se sprovoditi pod stručnim vođstvom i uz aktivnu saradnju pacijenta, jer nagle i restriktivne mere izlažu pacijenta brojnim zdravstvenim rizicima. Terapija se usmerava na promene navika u ishrani i odabir adekvatnih namirnica kako bi se izbegle neprijatnosti i tegobe kao što su brzo zamaranje, malaksalost, hipoglikemijske reakcije.
Umerena fizička aktivnost je dalja preporuka, jer se na ovaj način, osim pozitivnih efekata u lečenju gojaznosti, uravnotežava metabolizam, povećava prag emotivne tolerancije i svakako postiže doživljaj boljeg zdravlja. Kako u toku fizičke aktivnosti mišići za svoj rad pretežno koriste energiju koja potiče od masnog tkiva, na ovaj način se kod bolesnika, koji pate od insulin nezavisnog oblika dijabetesa štede ćelije pankreasa, koje su još sposobne da luče insulin.
Iskustvo je pokazalo da bi se skoro polovina pacijenata kod kojih je dijagnostikovan insulin nezavisni oblik dijabetesa, mogli uspešno lečiti primenom racionalne ishrane i adekvatnom fizičkom aktivnošću, prilagođenoj godinama života, polu, opštem stanju zdravlja, a bez ili sa smanjenom upotrebom lekova koji spadaju u grupu oralnih hipoglikemika.
Pravilna ishrana može da ublaži posledice šećerne bolesti
Pravilna ishrana može značajno da ublaži posledice već prisutnog poremećaja zdravlja, ali i da značajno odloži ili spreči eventualne komplikacije bolesti. Postoji preporuka, Svetske zdravstvene organizacije, koja je vodič za ishranu odraslim osobama svih starosnih grupa, a namenjena je prevenciji i korigovanju poremećaja hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući i šećernu bolest. Ona glasi: Održavati telesnu težinu u granicama maksimalno deset odsto iznad vrednosti idealne telesne težine za određenu starosnu dob i pol. U ishrani koristiti raznovrsnu hranu. Voće i povrće svakodnevno koristiti u ishrani u svežem stanju i termički obrađene. U ishrani koristiti namirnice, koje sadrže obilne količine dijetnih vlakana (celulozna biljna vlakna) kao što su leguminoze, proizvodi od integralnih žitarica, povrće, voće … Isključiti iz ishrane, koliko je moguće, masnoće svih vrsta, osim nerafinisanih biljnih ulja. Isključiti ili značajno ograničiti upotrebu alkoholnih pića i slatkih gaziranih napitaka. Svesti na najmanju meru konzervisane namirnice, dimljenu i usoljenu hranu. Ograničiti unos soli na dva grama dnevno. Izbegavati ili svesti na minimum upotrebu slatkiša i rafinisanih šećera.
Biljna dijetna vlakna na razne načine doprinose boljem varenju i adekvatnoj eliminaciji otpadnih materija, a utiču i na regulisanje metabolizma ugljenih hidrata i masti. Imaju značajnu ulogu u prevenciji malignih oboljenja digestivnog trakta, regulaciji telesne mase, regulaciji pražnjenja debelog creva i rektuma. Iz svih navedenih razloga, ishrana bogata dijetnim vlaknima predstavlja integralni deo racionalnog pristupa ishrani osoba kod kojih postoji smanjena tolerancija na glukozu ili razvijen oblik šećerne bolesti.
Obroci, koji sadrže ova vlakna ispunjavaju želudac povećanim volumenom, koji je posledica bubrenja ovih vlakana, usporavaju njegovo pražnjenje, povećavaju osećaj sitosti. Dijetna vlakna povećavaju zapreminu stolice i brzinu prolaza duž debelog creva. Rastvorljiva biljna vlakna ograničavaju i smanjuju nivo holesterola, vezuju za sebe žučne kiseline i na taj način utiču na resorpciju i metabolizam holesterola.
Unos dovoljnih (optimalnih količina, jer ni sa ovim komponentama ishrane ne valja preterivati), osim što povećava osećaj sitosti, smanjuje potrebu za unosom visokoenergetskih namirnica, slatkiša, čokolade, kolača…, pa i na taj način doprinosi regulisanju problema gojaznosti.
Regulacija glikemije (nivo šećera u krvi) se poboljšava kod upotrebe namirnica koje sadrže dijetna vlakna, naročito onih koje su bogate u pektinima i smolama, kao npr. jabuke, zobene pahuljice, hleb od celog zrna žitarica, povrće, leguminoze.
Namirnice koje bi dijabetičari trebalo da izbegavaju
Istovremeno, namirnice sa mnogo masnoće i šećera, kao i kafu, čokoladu, cigarete i alkohol valja izbegavati ili isključiti iz ishrane. Obrano mleko, kiselo mleko, jogurt i svež kravlji sir su namirnice sa smanjenim sadržajem masti i mogu se koristiti u ishrani. Posebno se preporučuje dodatno unošenje namirnica bogatim: magnezijumom, hromom i vitaminima E, C, B kompleksa. Zaslađivači, koji se mogu koristiti: fruktoza, sorbitol, ksilitol, ječmeni ili pirinčani slad,, manitol, saharin.
Restrikcija namirnica, koje sadrže šećere iz grupe disaharida i monosaharida (slatkiši, čokolada, gazirani slatki napici, džemovi, slatko, kolači…) je neophodna, jer se ovi ugljeni hidrati brzo razlažu, resorbuju i vrlo brzo dospevaju u krv čime se naglo diže nivo šećera u krvi. Nezavisno od vrste šećerne bolesti, unos ovih namirnica prouzrokuje nagla i velika kolebanja glikemije.
Kod pacijenata, koji boluju od insulin nezavisnog oblika dijabetesa promenom navika u ishrani može se značajno poboljšati stanje poremećaja i uticati na komplikacije bolesti, dok se pacijenti, koji primaju insulinsku terapiju, edukuju u pravcu korekcije dijetetskih navika. I za pacijente iz prve, kao i za one iz druge grupe, neophodna je stalna kontrola lekara, koji prati tok i upravlja lečenjem njihove osnovne bolesti, tj. šećerne bolesti.
Namirnice koje se preporučuju dijabetičarima
Namirnice koje se preporučuju za svakodnevno korišćenje:
– Integralni pirinač, ovas, raž, kukuruz, ječam, heljda, pšenične klice;
– Integralne testenine, hleb od celog zrna žitarice;
– Povrće: kupus, kelj, keleraba, praziluk, boranija, spanać, karfiol, crni luk, cvekla, svo zeleno povrće;
– Lekovito i začinsko bilje: beli luk, žalfija, lavanda, uva, hmelj, origano, cimet;
– Čajevi: voćni i zeleni čajevi;
– Mahunarke: pasulj, sočivo, grašak, soja, rogač;
– Voće: jagode, trešnje, višnje, kajsije, kruške, dunje i bobičasto voće (maline, jagode, borovnice, kupine);
– Semenke: suncokret, bundeva, susam, laneno seme;
– Maslinovo ulje, masline;
– Koštunjavi plodovi: lešnik, badem;
– Tofu (sojin sir), pečurke, riba;
– Gotove namirnice sa niskim glikemičnim indeksom.
