Najčešća pitanja iz ORL ordinacije

Kako se peru uši?

Ovo je često pitanje koje se može čuti u ordinaciji ORL lekara. Uši se peru tj. ispiraju SAMO u ordinaciji ORL lekara i to je jedini ispravni način. Svi ostali načini, (ispiranje ušiju tušem, upotreba štapića za čišćenje, pranje ušiju sapunom ili šamponom i sl.) smatraju se neadekvatnim pa čak i štetnim. Oni mogu otežati fiziološku eliminaciju prljavštine iz ušiju i stvoriti preduslove za lakši nastanak infekcije.Uši treba ispirati otprilike jednom godišnje, mada i to varira zavisno od individualne predispozicije.

Neki ljudi moraju da ispiraju uši dva - tri puta godišnje. Ceruminozne lojne žlezde, koje se nalaze u svakom uhu, kod nekih ljudi urođeno pojačano luče ušnu mast ili cerumen dok je kod nekih to uslovljeno anatomskim karakteristikima samog kanala, vrstom zanimanja, uslovima rada ili načinom održavanja toalete.

Da bi znali treba li uši da se ispiraju ili ne, najbolje je, jednom godišnje, posetiti ORL specijalistu, a moj savet je da to bude pred odlazak na more. Pred ispiranje korisno je četiri -pet dana ukapavati 3% rastvor hidrogena u uši, dva -tri puta dnevno, čime se smanjuje mogućnost da ispiranje neće biti uspešno, naročito ako je od poslednjeg ispiranja protekao duži vremenski period.

Kako sprečiti upalu spoljašnjeg uha?

Upala spoljašnjeg uha je najčešća patologija u toplim letnjim mesecima. Svaki treći pacijent, koji uđe u ORL ordinaciju, dolazi baš zbog ovog, vrlo neprijatnog i bolnog stanja. Pacijenti se uglavnom žale na jak bol, nekad praćen svrabom, zapušenost uha i oslabljen sluh.

Opšte stanje uglavnom ne mora biti izmenjeno mada se nekad javlja i povišena temperatura, otok i crvenilo ispred uha, otežano otvaranje usta i bolovi u vratu.

Uzroke, pre svega, moramo tražiti u zagađenoj i prljavoj vodi kupališta, a zatim i u nestručnom održavanju toalete uha. Pri gnjuranju i ronjenju dolazi do produženog zadržavanja vode u ušima, a topla i vlažna sredina daju idealne uslove za nastanak i razvoj infekcije.

Kada govorimo o prevenciji upale, pre svega treba izbegavati kupanje u prljavoj i zagađenoj vodi, male i pretrpane bazene, kućne bazene, koji se neadekvatno održavaju i sl. Pre ulaska u vodu u uši možete prskati neke od sprejeva za toaletu ušiju i sprečavanje nastanka infekcije.

Zašto nekad krvarimo iz nosa?

Iz nosa mogu krvariti i deca i odrasli pa spram uzrasta razlikujemo i uzročne faktore, koji dovode do krvarenja. Kod dece je najčešći uzrok mehanička povreda spleta sitnih krvnih sudova u prednjim partijama nosne pregrade (tzv. Kiselbahov pleksus), a nastala usled "čačkanja" nosa ili pak infekcija nosa uzrokovana vrlo rasprostranjenom bakterijom, koju zovemo Staphylococcus aureus ili zlatni stafilokok. U slučaju ponavljanih epizoda krvarenja obavezno je uzeti bris iz nosa mališana na bakterije i gljivice sa antibiogramom. Rezultat brisa odrediće dalju terapiju.

Kod starijih najčeće je krvarenje iz nosa posledica naglog skoka krvnog pritiska kod ljudi koji i inače boluju od povišenog krvnog pritiska te u prvom redu u zbrinjavanju takvih bolesnika moramo raditi na regulaciji tenzije. Naravno, ovo su samo najčešći razlozi pored brojnih drugih.

Da li svako crveno grlo treba lečiti antibiotikom?

Stara izreka kaže da su u strahu "velike oči" te je to verovatno razlog što pacijenti, ali i mnogi lekari, žure da što pre počnu s upotrebom antibiotika u slučaju crvenog grla. Savet ORL je da se ne žuri i da se terapija odredi i pravovremeno ordinira u korelaciji sa subjektivnim tegobama bolesnika, kliničkim nalazom i dopunskim analizama (analiza krvi, bris nosa i grla, reuma faktori). Osim toga, grlo može biti crveno, a da uzrok uopšte nije infekcija (bakterijska, virusna ili gljivična). Takav slučaj je kod refluksne bolesti, koja se pogrešno tretira antibioticima i obično biva neprepoznata.

Da li treba da nas brinu beličaste tačkice po krajnicima?

Ako primetite jednu ili nekoliko belih tačkica po krajnicima, a pritom krajnici nisu crveni, uvećani, otečeni i gutanje nije bolno i otežano, najverovatnije se radi o promeni koja se zove retenciona cista. Naime, u malim rupicama, koje se nalaze po celoj površini krajnika, a zovu se kripte, dolazi normalno do nakupljanja detritusa, koji se sastoji od razgradnih produkata hrane, bakterija... U pitanju nije gnojni sadržaj, što se obično misli (uzeti bris je uglavnom sterilan) i nije potrebno uzimati antibiotike. Cista se može povremeno prazniti a ždrelo se ispira nekim od antiseptičnih rastvora ili rastvorom joda. Predstavlja jedan od znakova hronične upale krajnika. Slične promene mogu se videti i kod gnojne angine ili infektivne mononukleoze, ali onda bivaju praćene odgovarajućom, znatno ozbiljnijom, kliničkom slikom i mnogo su brojnije.