Polazak u školu nije razlog za strah

Pre polaska u školu

Spremnost za polazak u školu obuhvata emocionalnu i socijalnu zrelost i određen stepen razvoja intelektualnih sposobnosti. Da bi dete što lakše savladalo zahteve školskog programa, potreban je određeni sklad u razvoju navedenih sposobnosti.

Dete nije potrebno posebno pripremati za polazak u školu. Pre polaska u školu dete ne treba da zna da čita, piše, računa – to će naučiti u školi, zato i polazi u školu. Vaš mališan treba da zna da se igra, da uživa u igri, da mašta. Igra sa vršnjacima omogućava razvoj emocionalnih i socijalnih sposobnosti mališana. Kroz igru dete razvija maštu, „smišlja svašta“ i tako razvija intelektualne sposobnosti. Treba mu pružiti priliku da svoju maštu ispriča ili nacrta – to je zahtev njegovog uzrasta, to je osnova za uspešno savladavanje školskog programa.

Dete pre polaska u školu treba da poseduje određena znanja i veštine, ali se to ne uči kroz nametanje učenja, već kroz igru i razgovore u svakodnevnim životnim situacijama. To obuhvata: grafomotoriku, pojam vrednosti broja, govor i rečnik, predveštine čitanja i pisanja, orijentaciju u vremenu i prostoru.

Predveštine čitanja i pisanja obuhvataju imenovanje početnog glasa u reči (kroz igru: Na slovo, na slovo...), rastavljanje reči na slogove (ma-ma, se-ka...), rastavljanje reči na pojedinačne glasove (m-a-m-a, s-e-k-a...), sastavljanje reči od pojedinačnih glasova (s-e-k-a – seka). To je osnova za čitanje, pisanje po diktatu i samostalno pisanje.

Govor podrazumeva pravilan izgovor svih glasova, detetovo umeće da svoju misao iskaže do kraja, sastavljanje proširenih i složenih rečenica.

Rečnik podrazumeva pravilnu upotrebu pojmova, kao i njihovo tumačenje. Verbalno tumačenje pojmova se odnosi na pojmove iz svakodnevnog života. Potrebno je da dete zna da prepriča sadržaj koji je saslušalo ili da opiše neki svoj doživljaj.

Pojam broja se odnosi na shvatanje vrednosti broja. Dete treba da shvati koliko je to 3, 5, 6,...10. To je najlakše ostvariti kroz svakodnevne aktivnosti u koje uključujete svog mališana (postavljanje pribora za obroke, pomoć u radionici i sl.). To je osnova za računske operacije.

Orijentacija u vremenu i prostoru obuhvata razumevanje pojmova ispod-iznad, gore-dole, levo-desno, pored-na, kao i pojmove pre-posle, dan-noć...

Grafomotorika je osnova za uspešno savladavanje tehnike pisanja. Potrebno je da dete pravilno drži olovku (nije bitno da li je to u levoj ili desnoj ruci), linije povlači bez ulaganja vidnog napora (bez pritiskanja). To se podstiče crtanjem, bojenjem, spajanjem tačaka, preslikavanjem, crtanjem po šablonu...

Dugogodišnje iskustvo je pokazalo da se na polazak u prvi razred osnovne škole teže adaptiraju roditelji nego mališani. Deca nemaju strah od škole, sa time se ne rađaju. Strahovi se uče! Zato, nemojte svoje dete plašiti školom i školskim obavezama – to što kreću u školu ne znači da je kraj igri. Ne plašite ih učiteljem i domaćim zadacima – učitelj ili učiteljica su osobe koja o njima, dok su u školi, brinu i vode računa. Ne plašite se za svoje dete. Ohrabrujte ga da bude samostalno, a samim tim i odgovorno. Tako ćete vrlo uspešno nastaviti ka svom cilju – da jednog dana bude svoj čovek, ponosan na sebe. Budite ponosni na svoje dete i pokažite mu to, jer ponos eliminiše strahove i brige.

Škola je strašna onoliko koliko je mi odrasli napravimo strašnom. Za prvake, ona je strašna jer im je nepoznata, velika i puna nepoznate i velike dece. Ublažite taj strah objašnjenjem šta ih tamo očekuje – ne bič i batina, ne okovi, ne kažnjavanje, vika i galama. ŠKOLA JE MESTO GDE SE DRUŽI, crta, piše i čita, računa, peva, igra i stiču nova znanja. Svega onoliko koliko je potrebno da ne bude dosadno ni naporno – taman po meri deteta. Objasnite mu da nije strašno ako nešto ne bude znalo – u školu ide da bi naučilo; nije strašno ako pogreši – te greške se ispravljaju učenjem i vežbanjem; nije strašno ako to što piše ne liči previše na ono iz Bukvara – Bukvar je pisala mašina, a ne njihov vršnjak.

Saveti za uspeh u školi

Učenje smara? Učenje ubija? Učenje je robija? Ako ga takvim napravite – takvo će i biti. Zato đaci, potrudite se da učenje ne bude robija ni mučenje – da učenje bude zabava (ili bar, podnošljivo).

Za početak, dobro se organizujte. Ne odlažite svoje obaveze za sutra. Imajte na umu da se ni fudbalska utakmica ne odlaže svakog dana. Pripreme za jesenje i prolećno prvenstvo su obaveza i radost svakog igrača i sve to za ljubav jasnog cilja – uspešno odigrati 45 minuta ili dva puta po 45 minuta. Imajte isti cilj svakog dana, bar dva puta po 45 minuta. Za početak će biti dovoljno. Koristite pravo predaha i tajm-auta, ali i pravo da date sve od sebe, da budete uspešni. Pružite sebi mogućnost da uvek možete da birate – koju školu ćete upisati, baš kao što birate ko će biti vaša simpatija. Za takvu šansu potreban vam je odgovarajući školski uspeh. Potrudite se da ga postignete, jer vam se sa tim uspehom otvaraju mnoge mogućnosti – vi odaberite onu pravu.

Da biste bile lepe, mlade dame, potrebno je puno vremena i truda, ali – vredi! Potrudite se da bar deo tog vremena uložite u svoju unutrašnju lepotu – ona će kad-tad pokazati svoje lice i zablistati. Svaka investicija u sebe je isplativa investicija. Postavite sebi dalekosežne ciljeve, i one nešto bliže, i radite na njihovom ostvarenju. Svoje ciljeve možete postići samo radom i samo ih vi možete postići. Pomoć drugih i ohrabrenje su uvek dobro došli, ali niko drugi ne može umesto vas koračati vašim životom i ostvariti vaše ciljeve.

Budite samostalni – a to znači – i odgovorni za svoje postupke.

Potrudite se da se organizujete, da svakog školskog dana "odigrate uspešno svoju utakmicu", "prošetate svojom modnom pistom sa lentom željenog školskog uspeha".

Ako se u tome na snalazite i niste zadovoljni svojim rezultatima – potražite nas. Tu smo za sve vaše dileme i prekretnice – Savetovalište za roditelje i psiholog.

Školske obaveze i igra

Roditelji, ne zaboravite, uz školu obavezno ide i igra. Napravite kompromis između školskih obaveza i detetovih želja i mogućnosti. Sretno i zadovoljno dete će brže i efikasnije ispunjavati svoje obaveze. Uplašeno dete će svoje obaveze ispunjavati sporo i "preko volje", biće nezadovoljno svojim radom (baš kao i Vi) i nesrećno zbog toga. Izbegnite takve situacije, ohrabrujte svoje dete, ne očekujte previše (ono tek počinje da uči), ne zahtevajte, već sa ljubavlju istrajte na dogovoru i poštovanju dogovora.

Samostalno učenje i pomoć

Nemojte svom detetu činiti usluge koje su mu na štetu: crtanje, bojenje, pisanje umesto njega – ono to od Vas ne očekuje. Nemojte "padati na suze". Suze izbegnite korišćenjem pohvale i nagrade (nematerijalne). Ako se baš i desi da se dete rasplače zbog svoje nespretnosti i neznanja, budite duhoviti i skrenite mu misli na nešto u čemu je uspešno. Ne prihvatajte odgovor "ne znam" (to ste znali i pre nego što ste ga pitali), strpljivo vodite dete do pravilnog odgovora. Ne odgovarajte umesto njega, već sačekajte da se dete ohrabri i smisli svoj odgovor – pa makar on bio i pogrešan, njegov je! Pohvalite prvo njegov trud, pa tek onda ukažite na neispravnost odgovora. Tako će dete prihvatiti učenje kao proces koji vodi u povoljne promene, kao proces kojim će steći nova iskustva bez straha da bude odbačeno zbog svog neznanja.