Reumatoidni artritis
Reumatoidni artritis je hronično, zapaljensko reumatsko oboljenje koje prevashodno zahvata zglobove, a ponekad i unutrašnje organe, nervni sistem i kožu.
Uzrok bolesti nije u potpunosti razjašnjen. Pretpostavlja se da kod genetski predisponiranih osoba pod uticajem faktora spoljašnje sredine dolazi do pojave oboljenja. U osnovi je poremećaj imunog sistema koji pojačano i pogrešno radi i napada sopstveno tkivo, u ovom slučaju zglobove, tačnije sinovijalnu membranu - opnu koja oblaže unutrašnjost zgloba.
Reumatoidni artritis je široko rasporostranjena bolest koja je prisutna kod skoro svakog stotog stanovnika zemaljske kugle. Kod većine pacijenata bolest počinje između četvrte i šeste decenije života, i tri do četiri puta je češća kod žena.
Ne postoje mere prevencije kojima se može sprečiti nastanak bolesti. Ranim otkrivanjem i lečenjem mogu se izbeći brojne komplikacije, a pre svega velika oštećenja i teške deformacije zglobova, nastanak invaliditeta i gubitak radne sposobnosti.
Simptomi reumatoidnog artritisa
Bolest može da počne podmuklo, sa sporim razvojem simptoma, što može trajati nedeljema i mesecima. Najčešće prve tegobe koje osete oboleli su jutarnja ukočenost, bolovi i otoci zglobova.
Pre pojave samog artritisa mogu da se jave nespecifični znaci poput opšte slabosti, brzog zamaranja, nedostatka apetita, gubitka telesne mase i povišene telesne temperature. Potom se javljaju bolovi u pojedinim zglobovima, najčešće malim zglobovima šaka i stopala praćeni otocima koji su obično simetrični. Bolest može da počne i zahvatanjem velikih zglobova - kolena, laktova, skočnih zglobova, ramena i kukova, ali to se češće dešava u kasnijem toku bolesti.
Ukoliko se javi simetrična osetljivost na šakama, i bolan otok tri i više malih zglobova, bolna reakcija na stisak šake, to je već dovoljan znak da pacijent treba da poseti reumatologa.
Dijagnoza reumatoidnog artritisa
Dijagnoza se postavlja na osnovu određenih dijagnostičkih kriterijuma, a postavljanje dijagnoze nije uvek jednostavno posebno u ranim stadijumima bolesti.
Pre postavljanja dijagnoze potrebno je uraditi određene laboratorijske analize, jer većina pacijenata ima specifična antitela u krvi.
Kako je reumatoidni artiritis sistemsko oboljenje, mogu da se jave i brojne vanzglobne komplikacije kao što su suvoća očiju i usta, upale očiju, neurološke tegobe, upala krvnih sudova, plućne maramice, oštećenje bubrega, poremećaji u krvnoj slici - najčešće anemija. Treba napomenuti da je reumatoidni artritis i nezavistan faktor rizika za pojavu osteoporoze.
Lečenje artritisa
Bolest je hronična i zahteva dugotrajno lečenje, ali još uvek ne postoji lek kojim bi se postiglo izlečenje. Međutim, poslednjih godina postignut je veliki napredak u smislu shvatanja toka bolesti, a iz tih saznanja potiču i nova dostignuća u terapiji reumatoidnog artritisa. Lekovi usporavaju ili zaustavljaju zapaljenski proces, a time sprečavaju trajna oštećenja zglobova i čuvaju njihovu funkciju. Pored bolest modifikujućih lekova, u novije vreme se koriste i biološki lekovi koji deluju tako što utiču na dejstvo pojedinih bioloških produkata koji se preterano oslobađaju tokom izmenjenog imunološkog odgovora.
Cilj lekara reumatologa u lečenju ovih bolesnika je da im se omogući kvalitetniji život sa što manje bolova, da se spreči i uspori nastanak oštećenja i deformiteta zglobova.
Posle pet godina trajanja bolesti gotovo polovina od svih bolesnika je ozbiljno onesposobljena.
Dr Jasmina Kosanović
Internista reumatolog
Dom zdravlja MediGroup dr Ristić