Reumatoidni artritis
Reumatoidni artritis je hronično, zapaljensko reumatsko oboljenje koje prevashodno zahvata zglobove, a ponekad i unutrašnje organe, nervni sistem i kožu. Uzrok bolesti nije u potpunosti razjašnjen. Pretpostavlja se da kod genetski predisponiranih osoba, pod uticajem faktora spoljašnje sredine dolazi do pojave oboljenja. U osnovi je poremećaj imunog sistema koji pojačano i pogrešno radi i napada sopstveno tkivo, u ovom slučaju zglobove, tačnije sinovijalnu membranu - opnu koja oblaže unutrašnjost zgloba. Reumatoidni artritis je široko rasporostranjena bolest koja je prisutna kod skoro svakog stotog stanovnika na svetu. Kod većine pacijenata bolest počinje između četvrte i šeste decenije života i tri do četiri puta je češća kod žena. Ne postoje mere prevencije kojima se može sprečiti nastanak bolesti. Ranim otkrivanjem i lečenjem mogu se izbeći brojne komplikacije, a pre svega velika oštećenja i teške deformacije zglobova, nastanak invaliditeta i gubitak radne sposobnosti.
Simptomi reumatoidnog artritisa
Bolest može da počne podmuklo, sa sporim razvojem simptoma, što može trajati nedeljema i mesecima. Najčešće prve tegobe koje osete oboleli su jutarnja ukočenost, bolovi i otoci zglobova. Pre pojave samog artritisa mogu da se jave nespecifični znaci poput opšte slabosti, brzog zamaranja, nedostatka apetita, gubitka telesne mase i povišene telesne temperature. Potom se javljaju bolovi u pojedinim zglobovima, najčešće malim zglobovima šaka i stopala praćeni otocima koji su obično simetrični. Bolest može da počne i zahvatanjem velikih zglobova - kolena, laktova, skočnih zglobova, ramena i kukova, ali to se češće dešava u kasnijem toku bolesti. Ukoliko se javi simetrična osetljivost na šakama, kao i bolan otok tri i više malih zglobova, bolna reakcija na stisak šake, to je već dovoljan znak da pacijent treba da poseti reumatologa.
Dijagnoza reumatoidnog artritisa
Dijagnoza se postavlja na osnovu određenih dijagnostičkih kriterijuma, a postavljanje dijagnoze nije uvek jednostavno posebno u ranim stadijumima bolesti. Pre postavljanja dijagnoze potrebno je uraditi određene laboratorijske analize, jer većina pacijenata ima specifična antitela u krvi. Kako je reumatoidni artiritis sistemsko oboljenje, mogu da se jave i brojne vanzglobne komplikacije kao što su suvoća očiju i usta, upale očiju, neurološke tegobe, upala krvnih sudova, plućne maramice, oštećenje bubrega, poremećaji u krvnoj slici - najčešće anemija. Treba napomenuti da je reumatoidni artritis i nezavisan faktor rizika za pojavu osteoporoze.
Lečenje artritisa
Bolest je hronična i zahteva dugotrajno lečenje, ali još uvek ne postoji lek kojim bi se postiglo izlečenje. Međutim, poslednjih godina postignut je veliki napredak u smislu shvatanja toka bolesti, a iz tih saznanja potiču i nova dostignuća u terapiji reumatoidnog artritisa. Lekovi usporavaju ili zaustavljaju zapaljenski proces, a time sprečavaju trajna oštećenja zglobova i čuvaju njihovu funkciju. Pored modifikujućih lekova, u novije vreme se koriste i biološki lekovi koji deluju tako što utiču na dejstvo pojedinih bioloških produkata koji se preterano oslobađaju tokom izmenjenog imunološkog odgovora.
Posle pet godina trajanja bolesti gotovo polovina od svih bolesnika je ozbiljno onesposobljena. Cilj lekara reumatologa u lečenju ovih bolesnika je da im se omogući kvalitetniji život sa što manje bolova, da se spreči i uspori nastanak oštećenja i deformiteta zglobova.
