Urtikarija – koprivnjača
Urtikarija, ili koprivnjača, je polietiološko oboljenje koje se na koži karakteriše naglom i prolaznom pojavom izdignutih, dobro ograničenih, eritematoznih papula i plakova praćenih svrabom. Urtikarija se često koristi i kao deskriptivni termin sa kojim se opisuju kožne promene koje po sličnostima odgovaraju promenama koje nastaju u kontaktu kože sa listovima koprive (Urtica dionica). Ipak, termin urtikarija bi trebalo koristiti da se označi oboljenje koje može biti akutnog ili hroničnog toka, a u čijoj osnovi mogu biti uzročnici različitog porekla.
Simptomi urtikarije
Osnovna promena koja se javlja na koži je urtika, koja nastaje kao posledica vaskularne reakcije u koži koja je posredovana hemijskim medijatorima od kojih je najpoznatiji histamin.
Aktivnošću histamina u koži dolazi do širenja krvniih sudova i povećanja njihove propustljivosti, što za posledicu ima edem (otok) derma, eritem (crvenilo) i svrab. Navedene promene mogu biti pojedinačne, ili se mogu slivati; obično su simetrične, a svrab je redovno pristutan. Kod izraženijeg edema derma, promene mogu biti blede u centru, a ružičaste po obodu.
Urtike se povlače posle nekoliko sati, po pravilu traju najduže 24h, a dalji tok oboljenja protiče u sukcesivnim naletima.
Kada edem zahvati primarno dublje slojeve kože i sluzokože, subkutano i submukozno tkivo, nastaje angioedem. Javlja se u zonama sa rastresitim vezivnim tkivom – na kapcima, usnama, jeziku, a može zahvatati ždrelo i dušnik. Klinički se manifestuje elastičnim otokom bledoružičaste boje, a promene su veće, i više bole nego što svrbe. Otok ždrela dovodi do otežanog gutanja, a otok dušnika do gušenja, što angioedem svrstava u potencijalno životno ugrožavajuća stanja koja je potrebno hitno medicinski zbrinjavati. Angioedem se može javiti izolovano, a može i biti pratilac kako akutne tako i hronične urtikarije.
Akutna i hronična urtikarija
U zavisnosti od trajanja, urtikarija može biti akutna ili hronična. Izgled, broj i distribucija promena su kod akutnihih i hroničnih urtikarija isti, ali su tok i etiologija bolesti različiti.
Akutna urtikarija se karakteriše naletima promena koji se mogu javljati najviše do 6 nedelja. Javlja se u svim uzrastima, ali je češća kod dece i mlađih osoba. U najvećem broju slučajeva uzroci su virusne infekcije gornjeg respiratornog trakta, potom lekovi, ređe hrana. Ipak, u polovini slučajeva uzročnik ostaje nepoznat (idiopatska urtikarija).
Hronična urtikarija je ona kod koje naleti nastavljaju da se javljaju i duže od 6 nedelja. Mogu trajati mesecima, a u nekim slučajevima i godinama. Obično se sreće kod sredovečnih osoba, pretežno ženskog pola. U 45 % slučajeva uzročnik je nepoznat. Od poznatih uzročnika najčešće se izdvajaju fizički okidači: mehanički stimulisi (dermografizam ili “pisanje po koži), fizički napor, promene temperature, izlaganje suncu (solarna urtikarija); zatim autoimuni mehanizmi, pseudoalergijske reakcije, ređe okultne infekcije (Helicobacter pylori).
Dijagnostika
Neka druga dermatološka i sistemska oboljenja mogu po svojim promenama podsećati na urtikariju, ili mogu u sklopu kliničke slike imati urtikarijalne promene. Stoga, postavljanje definitivne dijagnoze i otkrivanje uzroka vrlo često zahtevaju multidiscipliniarni pristup i uključivanje više lekara među kojima su specijalista dermatovenerologije, alergologije, reumatologije, gastroenterologije… Dermatolog, pored detaljnog pregleda i anamneze, može tražiti i dodatne testove u vidu laboratorijskih analiza krvi, alergoloških proba, fizičkih testova, a izuzetno može tražiti i biopsiju kože u cilju određivanja uzročnika.
Lečenje
Terapija urtikarija se zasniva na izbegavanju uzročnika i provocirajućih faktora (kada su poznati) i sistemskoj primeni antihistaminika. Antihistaminici su lekovi koji se vezuju za histaminske receptore i blokiraju ih, što za posledicu ima sprečavanje oslobađanja histamina. Kod lakših oblika akutne I hronične urtikarije najčešće će biti dovoljna monoterapija u vidu H1 antihistaminika druge generacije. Vaš dermatolog ili alergolog mogu povećati doze ili uvesti kombinaciju antihistaminika u zavisnosti od terapijskog odgovora. U težim slučajevima kratkotrajno se mogu davati i sistemski glukokortikoidi, posebno u slučaju pojave angioedema, kada su neophodan vid terapije.