Umor, gojenje, nervoza? Možda je vreme za ultrazvučni pregled štitne žlezde
Šta je štitna žlezda i koja je njena uloga u organizmu?
Štitna žlezda, poznata i kao štitasta žlezda, smeštena je na prednjem delu vrata. Iako je mala, ima izuzetno značajnu ulogu u pravilnom funkcionisanju čitavog organizma. Njena osnovna funkcija je proizvodnja hormona koji regulišu metabolizam – odnosno način na koji telo koristi i troši energiju. Ovi hormoni utiču na gotovo sve organe, uključujući mozak, srce, mišiće i sistem za varenje. Pored toga, štitna žlezda učestvuje u održavanju telesne temperature, ravnoteže telesne težine, nivoa energije i pravilnog fizičkog razvoja, naročito kod dece. Upravo zato, njeno zdravo i uravnoteženo funkcionisanje od ključnog je značaja za celokupno zdravlje i osećaj dobrobiti.
Koji su najčešći uzroci poremećaja rada štitne žlezde?
Najčešći uzroci poremećaja štitne žlezde uključuju autoimune bolesti (npr. Hašimotov tireoiditis, koji uzrokuje hipotireozu odnosno smanjenje funkcije štitne žlezde, i Gravesova bolest, koja dovodi do hipertireoze), nedovoljan unos joda kroz ishranu, izlaganje visokim dozama zračenja (na primer tokom radioterapije), kao i neželjeni efekti određenih lekova, poput litijuma ili amiodarona. Kod pojedinih pacijenata mogu se razviti i čvorovi ili tumori na štitnoj žlezdi, koji dodatno narušavaju njeno funkcionisanje. Iako se mnoga od ovih stanja najčešće ne mogu u potpunosti sprečiti, rano otkrivanje i pravovremeno započinjanje terapije mogu značajno smanjiti negativan uticaj poremećaja rada štitaste žlezde na ceo organizam.
Šta pokazuju statistike – da li su žene ili muškarci skloniji oboljenjima štitne žlezde?
Statistike pokazuju da su žene daleko sklonije oboljenjima štitne žlezde nego muškarci. Razlog za to su, pre svega, hormonske promene koje žene doživljavaju tokom života, poput onih u trudnoći, tokom porođaja, dojenja, menopauze, kao i tokom menstrualnih ciklusa. Ove promene mogu uticati na imuni sistem i povećati rizik od autoimunih bolesti štitne žlezde, poput Hashimotovog tiroiditisa i Gravesove bolesti. Povećan broj pacijenata koji se suočavaju sa bolestima štitne žlezde može se delimično objasniti boljom dijagnostikom, redovnim preventivnim ultrazvučnim pregledima i većom svesti o simptomima.
Signali koje ne treba ignorisati
Neki od najčešćih simptoma poremećaja u radu štitne žlezde uključuju:
- stalan umor i osećaj iscrpljenosti, čak i nakon odmora;
- povećanje telesne težine bez promene u ishrani ili aktivnosti;
- nervoza, razdražljivost ili anksioznost;
- promene raspoloženja i depresivnost;
- opadanje kose, suva koža i lomljivi nokti;
- nepravilnosti u menstrualnom ciklusu kod žena;
- osećaj hladnoće ili prekomerno znojenje;
- ubrzan ili usporen puls.
Ovi simptomi mogu delovati nespecifično, ali njihova kombinacija može biti jasan znak da štitna žlezda ne funkcioniše kako treba.
Zašto ultrazvučni pregled?
Ultrazvučni pregled štitne žlezde je brz, bezbolan i neinvazivan način da se vizuelno proceni struktura ove žlezde. Pomoću ultrazvuka mogu se otkriti:
- čvorići ili ciste;
- upalne promene;
- povećanje žlezde (gušavost);
- promene koje mogu zahtevati dalju dijagnostiku ili biopsiju.
Iako laboratorijske analize hormona daju uvid u funkciju štitne žlezde, ultrazvučni pregled pruža dodatne informacije o njenoj građi, veličini i eventualnim promenama koje ne moraju uvek uticati na hormonski status, ali mogu biti klinički značajne.
Ko treba da uradi ultrazvuk štitne žlezde?
Preporučuje se svima koji imaju naslednu sklonost ka problemima sa štitnom žlezdom, ženama u menopauzi, kao i svima koji osećaju gore navedene simptome. Takođe, ako ste već na terapiji za štitnu žlezdu, redovna ultrazvučni pregled može pomoći u praćenju stanja.
Kada je vreme za pregled?
Ako ste primetili da se u poslednje vreme borite sa konstantnim umorom, niste zadovoljni svojim telom i raspoloženjem, a ne znate razlog - možda telo traži da se posvetite nečemu što ne vidite, ali što snažno utiče na vašu svakodnevicu. Zakažite pregled i proverite štitnu žlezdu - možda ćete baš tu pronaći odgovore koje tražite. Ultrazvuk štitaste žlezde je pouzdana i bezbolna dijagnostička metoda i izvodi se posebnom ultrazvučnom sondom koja se prislanja na vrat pacijenta. Ultrazvukom se dijagnostikuju sve promene u veličini, građi (strukturi) i prokrvljenosti štitne žlezde.
Može li se jednom poremećen rad štitne žlezde vratiti u normalu?
U nekim slučajevima, poremećaj rada štitne žlezde može se stabilizovati, ali to zavisi od uzroka i vrste problema. Kod hipertireoze (pojačan rad žlezde), hormoni se mogu normalizovati uz pomoć lekova, terapije radioaktivnim jodom ili operacije. Kod hipotireoze (smanjen rad), najčešće je potrebna dugotrajna terapija hormonima štitne žlezde u obliku tableta, što omogućava normalno funkcionisanje organizma. Ako je poremećaj privremen, poput upale žlezde nakon porođaja ili virusne infekcije, rad žlezde se ponekad sam vrati u normalu. Međutim, kod hroničnih stanja, poput Hashimotovog tireoiditisa, lečenje je obično trajno. Ključni su rana dijagnoza, redovni ultrazvučni pregledi, adekvatna terapija i redovne kontrole kako bi se očuvala ravnoteža hormona i sprečile komplikacije. Proverite rad štitne žlezde na vreme uz ultrazvučni pregled po promotivnoj ceni do 31. avgusta 2025. godine.
