Elektromioneurografija: EMNG dijagnostika, za ispitivanje svih neuromišićnih bolesti
Za ispitivanje svih neuromišićnih bolesti, jedna od najboljih dijagnostičkih metoda je elektromioneurografija - EMNG. Najkorisnija je kao komplementarna metoda pri kliničkom ispitivanju nervnog sistema i kao dopuna temeljnom neurološkom pregledu, jer veoma efikasno može da potvrdi ili opovrgne sumnje lekara specijaliste. EMNG pregledom brzo i efikasno može da se utvrdi da li je koren problema u nervima ili mišićima.
Najčešće indikacije za EMNG
U periferni nervni sistem, koji se primarno ispituje ovom metodom, spadaju periferni nervi koji nastaju iz korenova kičmene moždine i moždani živci, kojih ima 12 parova. Ti živci inervišu mišiće preko neuromišićne spojnice. Prvi deo pregleda podrazumeva faza kada se ispituje funkcija mišića.
Drugi deo podrazumeva faza gde se proverava provodljivost živaca. Ovom metodom mogu da se provere:
- funkcija perifernog nervnog sistema,
- funkcija perifernih živaca i korenova iz kojih oni nastaju, mišića i mišićnih spojnica,
- da se utvrde neka oštećenja kičmene moždine.
Na primer, ako pacijentu trnu ruke i noge, neurolog će posumnjati na polineuropatiju, oštećenje perifernih živaca, što je jedna od najčešćih indikacija za EMNG. Ona nastaje kao posledica mnogih hroničnih bolesti, poput dijabetesa, poremećaja metabolizma masti, gihta, oboljenja bubrega, jetre, reumatoloških bolesti, nekih hroničnih trovanja. Ovakve, stečene polineuropatije izazivaju tegobe izražene noću, za razliku od diskus hernije, kada pacijent oseća bolove tokom aktivnosti - otežano se kreće, ne može duže da sedi ili stoji. Takođe, postoje i nasledne polineuropatije, koje dugo ne daju nikakve simptome, pa ova metoda može da bude korisna za otkrivanje ovog naslednog oboljenja.
Upotreba elektromioneurografije (EMNG-a)
Elektromioneurografija korisna i za diferencijalnu dijagnostiku, kojom će se tačno utvrditi da li se radi o neuropatiji ili oštećenju nervnog korena zbog diskusa, na primer. Pritom, ovaj pregled daje podatke i o stepenu oštećenja. Takođe, EMNG je korisna kod akutne slabosti u nogama i rukama. Na primer, kod Gilen Bareove bolesti, autoimunog oboljenja koje se javlja u bilo kom uzrastu i ako se na vreme ne otkrije može ozbiljno da ugrozi zdravlje. EMNG je metoda koja sa sigurnošću može da potvrdi da se radi o ovoj bolesti. Isto tako, EMNG je suverena metoda za dijagnozu mijastenije gravis (MG).
EMNG metoda je blago invazivna, jer se za pregled koriste iglene elektrode za jednokratnu upotrebu kojima se ubadaju mišići i traži od pacijenta da aktivira mišiće. Tim iglama se registruje spontana patološka aktivnost i analiziraju mišićni potencijali. Na osnovu njihovog izgleda, visine trajanja, ponavljanja, dobija se veliki broj podataka koji značajno olakšavaju postavljanje dijagnoze.
Na osnovu analize akcionih mišićnih potencijala (AMP) jasno se razgraničava da li su simptomi posledica miopatije (bolesti mišićnih vlakana) ili je oštećenje mišića zbog oštećenja nerva. Dalje ispitivanje provodljivosti živaca daje nam još pouzdanije podatke da li je u pitanju neuropatija (oštećenje nerava) ili neki drugi problem.
Za ispitivanje mogu da se koriste i površinske elektrode. Njima možemo da merimo provodljivost živaca, ali ne možemo da registrujemo patološke potencijale koji nam govore o sigurnoj patologiji. Na primer, ne možemo da utvrdimo stepen kompresije na odgovarajući koren živca kada je diskus hernija u pitanju.
Za druge bolesti, poput upale mišića, neuropatije, ako ne ubodemo mišić nećemo registrovati denervacione potencijale koji su siguran znak da je narušena veza između mišića i nerva. Zato uvek savetujemo pacijentima da istrpe kratkotrajnu neprijatnost, ali u većini slučajeva, pošto oni već trpe bol, ova procedura, gde ubodi traju najduže po minut, ne predstavlja im problem.
EMNG metoda i kontrola toka bolesti
EMNG metoda se koristi i za kontrolisanje toka bolesti, ali se kontrole zakazuju u dužim vremenskim intervalima. Samo kod povreda se rade češće kontrole, da bi za slučaj da se otkrije teško oštećenje živca, imalo dovoljno vremena da se uradi operacija. U principu, nema kontraindikacija za ovaj pregled, ali su neurolozi samo nešto oprezniji kada pregledaju pacijente sa ugrađenim pejsmejkerom.
