22. JAN 2024.

Po izlasku iz porodilišta

Prvi kontrolni pregled novorođenčeta se obično zakazuje tri do pet dana nakon otpusta iz porodilišta i za to postoji nekoliko razloga:
– Da se proceni opšte stanje i vitalnost novorođenčeta,
– Da se stekne uvid u adekvatnost hranjenja,
– Da se u postojećim okolnostima proceni ikterus prevashodno praćenjem vrednosti transkutano merenog bilirubina,
– Da se sagleda pupčana regija,
– Da se stekne uvid u adekvatnost kvaliteta nege kože pelenske regije, kao i sveukupne nege novorođenčeta,
– Da se odgovori na pitanja roditelja koja su se nametnula tokom boravka kod kuće. U skladu sa time obavlja se informativni razgovor sa roditeljima i novorođenče kompletno pregleda.

Ishrana novorođenčeta

Majčino mleko je najbolja hrana za novorođenče i u okolnostima adekvatnog napredovanja u telesnoj težini – isključiva. Međutim, ukoliko novorođenče u telesnoj težini stagnira ili gubi, naglašava se potreba dohranjivanja, bilo izmlazanim majčinim mlekom ukoliko ga ima, bilo adaptiranom mlečnom formulom, uz obavezan podoj koji prethodi dohrani. Za očekivati je da novorođenče u ovom periodu ima i 10 do 12 i više podoja dnevno. Uz dohranu se broj obroka mora svesti na šest do osam.

Ukoliko dominira ishrana majčinim mlekom, a gubici tečnosti su uobičajeni, nije neophodno novorođenče nuditi prokuvanom vodom. Čaj se ne preporučuje. Novorođenčad u prvim danima i nedeljama života, naročito ona na ishrani majčinim mlekom, uobičajeno mogu imati vrlo česte postprandijalne (obrokom uslovljene) stolice ili pak stolicu eliminisati jednom u tri do pet ili više dana.

Žutica novorođenčeta

U okolnostima adekvatnog hranjenja i odsutnih ozbiljnih faktora rizika uglavnom se na kontrolnom pregledu uoči slabljenje ikterusa (žuta prebojenost kože) i zabeleži pad vrednosti transkutano merenog bilirubina. U slučaju da su izmerene vrednosti visoke, i u odnosu na uzrast, gestaciju i eventualno prisutne faktore rizika, iziskuju praćenje i/ili bude sumnju na potrebu za primenom terapije, preduzimaju se adekvatne preventivne i terapijske mere.

Pupčana regija

Na prvom kontrolnom pregledu u pupčanoj regiji najčešće još uvek bude prisutan sasušen ostatak pupčanika, premda ponekad usledi i njegovo odvajanje od pupčane rane u kojoj se u tim okolnostima mogu primetiti tragovi sukrvice i/ili oskudnog detritusa (fiziološki odumrlog, raspadnutog tkiva). Uobičajen je tretman pupčane regije lokalnim antiseptikom, npr. Octenisept sprej, uz obaveznu zaštitu sterilnom gazom do odvajanja ostatka pupčanika i potpune epitelizacije pupčane regije. U slučaju da i posle petnaestak dana od rođenja ne dođe do otpadanja pupčanog patrljka ili da roditelji u međuvremenu primete krvarenje, crvenilo, sekreciju u predelu pupčane regije – potreban je pregled pedijatra.

Pelenska regija

Prilikom svakog menjanja pelena naglašava se potreba za primenom tekuće tople vode, blagog hemijskog sredstva i obavezno – neutralne, masne kreme (npr. Pavlovićeva mast), uz vrlo ograničenu i jasno definisanu primenu vlažnih maramica isključivo za mehaničko uklanjanje tragova krupne nečistoće sa kože.

Kupanje i nega bebe

Savetuje se da se kompletno kupanje bebe uz primenu penušavih hemijskih sredstava sprovodi jednom u dva do tri dana, a kupanje samo toplom vodom, naročito u okolnostima povećane temperature sredine – svakodnevno. Nega kože celog tela primenom neutralne zaštitne kreme jedanputa dnevno se takođe preporučuje, prevashodno u prve tri nedelje, kada bebina koža još uvek ne produkuje sopstvene masnoće. Umivanje lica tekućom vodom treba da bude uobičajeno, višekratno, kao i mazanje tankim slojem neutralne kreme. Korišćenje štapića za uši, sa ili bez graničnika, kao i aspiracija nosnih hodnika sa ili bez primene fiziološkog rastvora, ne treba da bude deo uobičajene svakodnevne nege novorođenčeta.

Periodi sna između obroka u prvim danima i nedeljama, ne bi trebalo da budu duži od tri do četiri sata, naročito ako su u pitanju novorođenčad koja su pre vremena rođena, ona čija je težina ispod 3000 g, novorođenčad čija je koža žuto prebojena ili imaju neki drugi faktor rizika.

Temperaturno okruženje bebe i boravak napolju

Uobičajena temperatura prostorije u kojoj beba boravi treba da bude između 20 i 22 °C. Kada se obavlja kupanje bebe, temperatura prostorije bi trebalo da iznosi 24 do 26 °C, a temperatura vode za kupanje oko 37 °C. Ukoliko je temperatura veća od preporučene prilagoditi garderobu i prekrivač, novorođenče ponuditi prokuvanom vodom i aksilarnim pristupom proveriti telesnu temperaturu. Novorođenče udaljiti od sredstava za rashlađivanje ili grejanje. Izvođenje napolje se preporučuje:
– posle druge nedelje života,
– kada se uspostavi jasan pozitivan trend adekvatnosti hranjenja i nege,
– kada su vremenske prilike primerene (odsustvo vetra, padavina, ekstremnih temperatura, nedozvoljene radijacije sunčevog spektra…),
– epidemiološke prilike odgovarajuće,
– kada broj ljudi u okruženju nije veliki.

Obavezan odlazak pedijatru

Postoje i situacije kada obavezan odlazak pedijatru i to u sledećim situacijama:
– ukoliko novorođenče neutešno plače, a njegove fiziološke potrebe, za hranom, vodom, čistom pelenom su zadovoljene,
– ukoliko se teško budi iz sna, odbija da jede, povraća, ima izmenjene stolice, žuto je, bledo, plavičasto, ubrzano i/ili otežano diše, oznojeno je, trbuh mu je napet, ima povišenu telesnu temperaturu,
– odaje bilo koji drugi znak koji je neuobičajen i brine roditelje…

Tatjana Cvetanović

Dr med. Tatjana M. Cvetanović

Lekar specijalista pedijatrije i subspecijalista kardiologije Opšta bolnica MediGroup