Radiološka dijagnostika preloma kostiju
Rendgenski snimak je osnov planiranja daljeg lečenja. Prelom kosti nazivamo prekid kosti, nastao usled dejstva sile, koja može da bude neposredna (udarac ili pritisak na kost), a može da bude posredna ili prenesena (pritisak po uzdužnom pravcu kosti, savijanje, istezanje ili obrtanje). Kost može biti prelomljena, naprsla ili zdrobljena.
U praksi su poznate dve vrste preloma: otvoreni ili komplikovani (sa ranom na koži, bilo da je ona prouzrokovana oštrim ili tupim predmetom ili oštrim odlomkom prelomljene kosti iznutra) i potkožni ili zatvoreni, kod kojih je koža u predelu prelomljene kosti nepovređena.
Tipični znaci preloma kosti su, pre svega bol na mestu preloma i okoline jaka osetljivost na pritisak ili na dodir mesta preloma, a prelomljeni ud nema snage za pokretanje i nije upotrebljiv. Takođe, na mestu preloma razvija se otok, pod kožu prodire krv i vide se ljubičasto - modre mrlje, prelomljeni ud ili deo uda menja oblik ili položaj, postaje iskrivljen ili savijen. Na kostima, koje leže neposredno ispod kože, pipa se stepenasta površina, a ud ili deo uda na mestu preloma je pokretljiv na nenormalan način. Retko se nalaze svi znaci u jednom slučaju. Kod teških i opasnih preloma ima malo spoljašnjih znakova (na primer: prelom kičme ili karlice).
Rendgensko snimanje povređenih kostiju
Za postavljanje sigurne dijagnoze svih vrsta preloma danas je suvereno rendgensko snimanje povređenih kostiju, koje pokazuje obim i vrstu preloma. Za ispravnu radiološku dijagnozu snimak treba načiniti u dva pravca, jer često na snimku u jednom pravcu nema nikakvih promena, a u drugom se jasno vidi prelom i pomeranje okrajaka. Ponekad nije ni to dovoljno, već treba napraviti specijalne snimke, koje određuje specijalista radiolog.
Rendgenski snimak neposredno posle traume je neophodan kao dijagnostički dokument, a ujedno i temelj za planiranje terapije. Ukoliko se ne snimi neposredno posle traume, na naknadnom snimku možemo da vidimo samo deformitet posle zaraslog preloma, često i neadekvatno lečenog.
Neposredno po povredi se snima oblast preloma i posle repozicije i zbog kontrole položaja okrajaka. Kasnijim snimcima kontroliše se u raznim vremenskim razmacima zavisno od kliničkog nalaza, vrste i mesta preloma, da li su reponirani odlomci ostali u korektnom položaju ili je potrebno ispraviti položaj odlomka ili celog uda.
Postoje slučajevi kod kojih se neposredno posle traume ne vidi nikakva promena ili eventualno samo lupom vidljiva prskotina, iako je klinički opravdano sumnjati na prelom. Kada se posle nedelju, dve ili tri ponovi snimak, on pokazuje proširenu prskotinu i znake srastanja, što je često kod preloma rebara.
Zarastanje preloma vidi se u početnoj fazi već posle 10 do 14 dana, stvaranjem novog koštanog tkiva, a kod većih dislokacija okrajaka potreban je duži vremenski period. Kada okrajci srastu nepravilno tako da dovedu do deformiteta i smanjenja funkcije udova ili kada je invaliditet povećan, govorimo o loše sraslom prelomu.
Svaka povreda zahteva uzimanje dobre anamneze, adekvatan pregled ortopeda i radiologa i eventualno uključivanje drugih specijalnosti u zavisnosti od mesta i težine preloma.
Rendgensko snimanje kostiju kod dece i odraslih
Dečje kosti su elestične pa teže nastaju prelomi bez obzira na učestalost padova. Rendgensko snimanje dece treba obaviti samo u slučaju jasnog preloma ili kod sumnjivog preloma, posle pregleda pedijatra ortopeda.
Kod odraslih osoba dijagnozu postavlja specijalista radiolog na osnovu snimka i anamneze i upućuje na pregled ortopedu da sprovede odgovarajuću terapiju.
Najčešći prelomi kostiju
- prelom žbice (palačna kost) na tipičnom mestu;
- prelom spoljnog i unutrašnjeg gležnja kostiju potkolenice;
- prelom ključne kosti;
- prelom rebra;
- prelom male kosti prstiju i šake;
- prelom golenjače;
- prelom vrata natkolenice kod starijih ljudi;
- prelom nadlaktice.
