Fizikalna terapija

Fizikalna terapija podrazumeva primenu različitih fizičkih agenasa u okviru elektroterapije, magnetoterapije, primene ultrazvuka, parafina, kineziterapije ili kombinacijom terapeutskih procedura. 

Fizikalna terapija se primenjue u cilju lečenja pacijenata sa lakšim i težim povredama, u toku postoperativnog oporavka, nakon dužeg mirovanja (imobilizacije), posle moždanog udara, kod poremećaja motornog razvoja dece. Dodatno, fizikalna terapija je značajna I u prevenciji određenihbolesti i stanja.

Fizikalna terapija može biti samostalna terapijska procedura ili se može kombinovati sa ostalim vidovima terapije.

Značaj fizikalne terapije se ogleda u kontrolisanju bola sa smanjenom potrebom za upotrebom analgetika, poboljšava se pokretljivost, oporavak od povrede ili trauma, od moždanog udara ili paralize, prevencija pada i poboljšanje balansa, kontrola medicinskih problema tokom starenja, omogućavanje sportistima da maksimiziraju svoje performanse jačanjem određenih delova tela.

Kada se zakazuje i zbog čega se obavlja fizikalna terapija

Lekari koji najčešće indikuju primenu fizikalne terapije su specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, specijalsti ortopedske hirurgije i traumatologije, neurolozi, neurohirurzi. Nekada i kardiolozi i pulmolozi mogu indukovati ovaj vid terapije u sklopu rehabilitacije određenih kardiovaskularnih i plućnih bolesti.

Najčešće indikacije (stanja i simptomi) za primenu fizikalne terapije su: 

- degenerativni reumatizam: zglobni (spondiloza, gonartroza, koksartroza) i vanzglobni (tendinitis, miofibrozitis, bursitis)

- smirene forme zapaljenskog reumatizma: reumatoidni artritis, juvenilni hronični artritis, psorijatični artritis, Behtervljeva bolest

- stanja posle trauma: kontuzija-nagnječenje, distenzija-istegnuće, distorzija-uganuće, luksacija-iščašenje, fraktura-prelom

- neurološka oboljenja: neuralgije, neuritis, oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema, moždani udar, povrede kičmene moždine i mozga, Parkinsonova bolest, multipla skleroza,

- oboljenja periferne cirkulacije: funkcionalne promene na krvnim sudovima-spazmi i organske promene- ateroskleroza, dijabetična angiopatija, Rejnoova bolest,

- pedijatrijska stanja: cerebralna paraliza, mišićne distrofije, spina bifida, tortikolis, kašnjenja u razvoju i druga stanja koja utiču na mišićno-skeletni sistem deteta,

- kardiopulmonalna stanja: hronična opstruktivna bolest pluća, cistična fibroza, rehabilitacija nakon preležanog infarkta miokarda.

Kontraindikacije (stanja i oboljenja kod kojih se terapija ne može primeniti):

- Opšte (zajedničke za sve vidove fizikalne terapije): akutne infektivne bolesti, febrilna stanja, krvarenja, malignitet, srčana i bubrežna insuficijencija (slabost),

- Posebne (specifične za pojedine fizikalne procedure): galvanska struja se ne primenjuje kada postoji metal u tkivu jer izaziva njegovu elektrolizu, prilikom primene kratkotalasne dijatermije ako postoji metal u tkivu on se zagreva, terapija elektromagnetnim poljem se ne primenjuje kod osoba koje imaju pejsmejker jer dovodi do poremećaja u radu baterije istog, termoterapijski agensi se ne primenjuju kada postoji zapaljenje kože, potkožnog tkiva, venskih i limfnih sudova, jer mogu izazvati njegovo širenje, elektroterapijski agensi se ne primenjuju preko oštećene kože jer mogu izazvati opekotine.

Kako se izvodi fizikalna terapija

Fizioterapeut pomaže u zbrinjavanju pacijenata u svima fazama izlečenja, od inicijalne dijagnoze do faze oporavka.

Pre sprovođenja fizikalne terapije fizioterapeut objašnjava pacijentu kako će se pripremiti za terapiju, kako se ista izvodi, koliko traje i šta će pacijent osećati tokom primene terapije. Takođe, pacijentu treba objasniti da terapija neće biti bolna, neprijatna i da treba maksimalno da sarađuje kako bi lečenje dalo optimalne rezultate.  

Pacijent na terapiju dolazi sa čistom kožom, prilikom primene elektroterapije ne smeju se mazati antireumatske masti jer stvaraju izolacioni sloj na koži. Od poslednjeg obroka treba proći 1,5 sat, takođe pacijent na terapiju ne bi treablo da dođe gladan, jer može da kolabira.

U zavisnosti koji od fizičkih agenasa se primenjuje fizikalna terapija se deli na:

- mehanoterapiju (lečenje primenom mehaničke energije): masaža-pasivni vid mehanoterapije i kineziterapija-aktivni vid, terapija pokretom,

- termoterapija (lečenje primenom toplotne energije) i krioterapija (terapija hlađenjem),

- hidroterapija (primena fizičko-hemijskih i termičkih svojstava vode u lečenju): komprese, tuševi, kupke, podvodne masaže, hidrokineziterapija, hidrogalvanske procedure),

- fototerapija (lečenje primenom svetlosne energije): terapija infracrvenim zracima, ultraljubičastim zracima, polihromatskim svetlom (bioptron), monohromatskim svetlom (laser),

- elektroterapija (lečenje primenom električne energije): terapija jednosmernim strujama-galvanska, neofaradska, dijadinamične struje i terapija naizmeničnim strujama-faradska, interferentna,

- sonoterapija (lečenje primenom energije zvuka): terapija infrazvukom i ultrazvukom,

- magnetoterapija (lečenje primenom energije magnetnog i elektromagnetnog polja): terapija konstantnim magnetima i elektromagnetnim poljem.