Praznična depresija – niste jedini, a ni sami!
O prazničnoj depresiji
Vreme praznika ne predstavlja svima radost, sreću i veselje. Praznična depresija je pojava koja ovo doba godine čini izuzetno iscrpljujućim i teškim za veliki broj ljudi, i nije isto što i sezonska depresija. Novogodišnja i božićna euforija kreće i više od mesec dana pre samih praznika i traje nakon samih praznika. Osim radosti povodom predstojećih praznika ljudi su tada skloni i sumiranju događaja od prethodnog praznika do sada, pa i sumiranju celokupnog života. Najčešće takva sumiranja imaju za cilj postavljanje osnove za nove planove i nove ciljeve u predstojećoj godini. Međutim, nije uvek tako. Nekada takva sumiranja vode padu praznične euforije, pojavi osećaja usamljenosti, povišenoj samokritici i narušavanju slike o sebi.
Uzroci praznične depresije
Osećaj usamljenosti podstiče i promena životne situacije u smislu da ove godine ne dočekujemo praznike sa dragim osobama koje su bile u našem životu prethodne godine ili godina. U takvoj situaciji osećaj usamljenosti može prerasti u depresiju. Mediji, a naročito društvene mreže, mogu negativno uticati na praznično raspoloženje i pokrenuti osećaj bezuspešnosti i usamljenosti. U digitalnim medijima, praznici su propraćeni euforijom, svi se snimaju ili kače svoje fotografije sa bogatom dekoracijom, veselim društvom i na taj način formiraju sliku kako to treba da izgleda. Kada pojedinac shvati da ne prati trend, da nema to što drugi imaju, postoji opasnost ulaska u depresiju.
Praznična depresija nije isto što i sezonski afektivni poremećaj
Praznična depresija može se pojaviti iz različitih razloga, a neki od čestih faktora uključuju: finansijski i socijalni pritisak, gubitak voljenih osoba, usamljenost, percepcija savršenstva, poređenje sa drugima i visoka očekivanja. Upravo zbog toga psiholozi imaju nekoliko saveta koji mogu da pomognu da se izbegnu potencijalni okidači i spreči depresija, koja može da nas obuzme tokom prazničnih dana.
Kako prevazići stanje praznične depresije?
Najpre je potrebno shvatiti da je to praznična depresija, a ne naša nova odluka "da ne želimo da kupujemo i bespotrebno trošimo novac za taj jedan dan". Kada to shvatimo, treba da prepoznamo koja emocija nas vodi - depresija, povređenost, anksioznost, stid, bes, a da potom i da pokušamo da razrešimo emociju koja nas koči. Ne treba da se upoređujemo sa drugima, niti sa sobom od "pre nekoliko godina". Svaka godina, svaki dan i svaka osoba su za sebe jedinstveni i neuporedivi i tako treba i da ostane. Odaberite nešto što ste već dugo želeli i isplanirajte realizaciju toga tokom naredne godine.
Fizička aktivnost kao prioritet
Vežbanje poboljšava raspoloženje. Brza šetnja u trajanju od 35 minuta pet dana u nedelji (ili 60 minuta tri puta nedeljno) smanjuje rizik od depresije. Što smo pod većim stresom, imamo manje vremena, ali i snage za vežbanje. Uz malo motivacije i to može da se promeni, a tu je i garancija da ćemo se osećati bolje.
Šta može da pomogne u prevazilaženju praznične depresije?
- • napravite pauzu do društvenih mreža;
- • izađite napolje i udaljite se od prazničnog stresa;
- • pratite svoju uobičajenu rutinu;
- • ne zanemarujte brigu o sebi;
- • poželjno je da se obratimo osobi od poverenja ili stručnjacima.
Iako ovo vreme za mnoge jeste teško, važno je da shvatimo da nismo sami. Stručnjaci iz MediGroup MindCare klinike ohrabruju i podržavaju kada im se ljudi obrate za pomoć, jer nema razloga da se mučimo, kada je rešenje na dohvat ruke.
