Sportska povreda ne mora da uspori
Koji su najčešći uzroci bolova u leđima?
Sportske povrede, bilo da je reč o povredama ligamenata, mišića ili tetiva, ne znače nužno dugotrajnu pauzu i ograničenje u svakodnevnim aktivnostima. Sa adekvatnim rehabilitacionim planom i zahvaljujući savremenim inovativnim terapijama, profesionalni sportisti, ali i rekreativci, mogu uspešno prevazići povrede i vratiti se aktivnom životu. Dr Aleksandra Jovanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u MediGroup PhysioCare centru otkriva koje su to najefikasnije terapije za brži oporavak, kako izgleda proces lečenja i šta je važno da znaju svi oni kojima je aktivan stil života deo svakodnevice.
„Da bi se osmislio dobro struktuiran i pacijentu prilagođen plan rehabilitacije, neophodno je postaviti tačnu i preciznu dijagnozu. To neretko zahteva i saradnju fizijatra sa drugim specijalistima, najčešće ortopedima i neurolozima, ali i multidisciplinarni pristup. Sportske povrede mogu imati neke specifičnosti, te zahtevaju dužu ili kraću imobilizaciju, operativno lečenje ili psihološku podršku, što može rehabilitacioni pristup učiniti specifičnim za određenu povredu“, objašnjava dr Jovanović.
Prema njenim rečima, najučinkovitije rehabilitacione metode su one koje smanjuju bol, kontrolišu upalu i ubrzavaju regeneraciju.
„Primena laseroterapije, elektro i magnetoterapije su dugo standard u rehabilitaciji, dok je TECAR terapija postala neizostavan deo rehabilitacionog plana, prevashodno zbog izraženog analgetskog i regenerativnog efekta. Međutim, ono što nam je najbitnije jeste trenutak kada će se krenuti sa kineziterapijom, odnosno vežbama i kojim intenzitetom će se sprovoditi. Vežbe su nešto što svakako pomaže daljem sigurnom povratku pacijenta svakodnevnim i sportskim aktivnostima“, navodi dr Aleksandra i dodaje da svaki od navedenih oblika terapije ima svoje mesto u oporavku nakon sportske povrede zbog čega se često i kombinuju.
Kako doktorka dalje objašnjava, ukoliko se sprovode po definisanim pravilima, sve nabrojane procedure su bezbedne i bezbolne. TECAR terapija je poznata po regenerativnom učinku koji skraćuje vreme oporavka, dok kinezitejping ima za cilj da rastereti tretirani segment, smanji otok i obnovi oštećenu funkciju, pri čemu ne dovodi do ograničavanja obima pokreta povređene regije. PRP terapija takođe je jedna od terapija koja dovodi do skraćenja rehabilitacionog procesa, jer pospešuje regeneraciju tkiva, te je njena primena najbolje rezultate pokazala kod povreda mišića, ligamenata i tetiva.
Razlike u rehabilitaciji: profesionalni sportisti vs. rekreativci
Kada je reč o razlikama u pristupu rehabilitaciji između profesionalnih sportista i rekreativaca, dr Jovanović objašnjava da su protokoli definisani u odnosu na vrstu povrede. Bez obzira da li je reč o profesionalnom sportisti ili rekreativcu, cilj je isti – smanjiti bol i obnoviti oštećenu funkciju povređenog segmenta.
„Razlike se mogu ogledati u učestalosti terapija, intenzitetu i vrsti kineziterapije, ali i trajanju odmora. Kada govorimo o profesionalnim sportistima, obično polazimo od pretpostavke da će njihov oporavak trajati kraće. Međutim, na proces oporavka utiče mnogo faktora - kako spremnost pacijenta da sledi savete lekara i fizioterapeuta, prethodnog stanja njegovog mišićno-zglobnog sistema, dotadašnjih performansi, očekivanja trenera / roditelja, tako i adekvatan plan rehabilitacije i sprovođenje istog. Sprovođenje terapija je najčešće predviđeno planom rehabilitacije svakodnevno, dok se u slučaju profesionalnog sportiste terapije mogu sprovoditi i više puta dnevno“, navodi dr Jovanović i dodaje da povratak sportiste na teren pre svega mora biti bezbedan.
„Obnova povrede se lako desi ukoliko rehabilitacija nije sprovedena adekvatno, što najčešće znači da se neki deo programa preskočio. Zato je važno osmisliti pacijentu prilagođen plan rehabilitacije koji će se uz pomoć obučenog terapeuta sprovesti, pratiti i korigovati u skladu sa oporavkom, što predstavlja najbezbedniji i najbrži put povratka na teren“, kaže dr Aleksandra.
Oporavak sportiste nakon povrede nekada može trajati i mesecima, i zato je izuzetno važno da pacijent bude upoznat sa tim, što se postiže razgovorom, ali i redovnim praćenjem koristeći funkcionalna ispitivanja i radiološke tehnike.
Saradnja između svih članova tima i međusobno dopunjavanje su presudni u pravovremenom oporavku pacijenta i njegovom vraćanju svakodnevnim aktivnostima i sportu, navodi dr Jovanović.
Napredna dijagnostika za bolji ishod terapije
U slučaju sportskih povreda, ukoliko je moguće, treba sprovesti dodatnu dijagnostiku i to pre svega u cilju jasnog definisanja oštećene strukture, stepena i veličine oštećenja. Dr Jovanović objašnjava da je ultrazvučna dijagnostika često sasvim dovoljna, ali nekada je neophodno obaviti i pregled magnentom rezonancom, naročito ukoliko su strukture od značaja nedostupne ultrazvučnom pregledu ili se razmatra o operativnom lečenju. Prema njenim rečima, čest razlog neuspešne rehabilitacije jeste pogrešna dijagnoza, a korišćenjem dijagnostičkih procedura, mogućnost greške se minimalizuje.
Sportske povrede ne moraju značiti kraj aktivnog života, a zahvaljujući modernim metodama i stručnom timu u MediGroup PhysioCare centru, pacijenti mogu računati na brz i bezbedan povratak kako svakodnevnim aktivnostima, tako i sportskim terenima. Za pacijente koji traže najbolje u rehabilitacionoj medicini, MediGroup PhysioCare centar predstavlja savršen izbor – mesto gde je posvećenost, stručnost i individualni pristup prioritet. Za više informacija posetite MediGroup PhysioCare.
