6. novembar 2024.

Prevencija i tretman bolova u leđima

Koji su najčešći uzroci bolova u leđima?

Najčešći uzroci bolova u leđima su degenerativne promene kičmenih pršljenova i međupršljenskih diskova, promene u mišićima, tetivama i drugim mekotkivnim strukturama, kao što je na primer, grčenje mišića, ali i povrede, posebno kompresivni prelomi tela pršljenova.

Pojavi bolova u leđima doprinose težak fizički rad, nepravilni i prinudni položaji, neaktivan način života koji zahteva puno sedenja, stres, deformiteti kičme, povećana i neorganizovana fizička aktivnost kako kod starih, tako i kod mladih osoba.

Statistika kaže, da je svuda u svetu primećena povećana incidenca degenerativnih bolesti i bola u leđima, uz recidiv (ponovno javljanje) čak kod 50% ljudi.

Koje simptome pacijenti obično prijavljuju?

Kada govorimo o simptomima koje pacijenti i pacijentkinje najčešće prijavljuju, jeste bol u donjem delu leđa, koji se nekada širi i duž cele noge, kao i na ukočenost i ograničenu pokretljivost kičme.

Vežbanje, kao osnovni alat za prevenciju bola koji treba praktikovati doživotno

Najbolje vežbe za bol u leđima su vežbe za jačanje mišića ekstenzora trupa, abdomena, vežbe istezanja, a u fazi bola u zaštitnim položajima. Takođe je vrlo bitna i edukacija pacijenata zaštitnim položajima i pokretima.

Vežbe treba započeti po smanjivanju intenzivnih bolova, sprovoditi redovno u mirnoj fazi bez tegoba preventivno i praktično doživotno. Vežbanje je osnovni alat za prevenciju od novih ataka bola, naravno, uz  stručnu  edukaciju jer bi u suprotnom dalo kontraefekat kao što se viđa u intenzivnim loše organizovanim aktivnostima.

Vežbe treba sprovoditi redovno, najbolje svakodnevno, a minimum tri puta nedeljno.

Kada treba potražiti lekarsku pomoć?

Pacijenti/pacijentkinje bi trebalo da potraže lekarsku pomoć po pojavi bola u leđima, posebno ukoliko bol traje duže od tri dana, ako se javi i bol, slabost ili trnjenje u nozi, ako je bol jak ili progresivan, ne smanjuje se na analgetike, ako je vezan za traumu ili se jave problemi sa mokrenjem ili stolicom.

 

Pacijenti bi trebalo da izbegavaju svako dizanje i nošenje većih tereta, aktivnosti vezane za iznenadne pokrete, nagle promene pravca i rotacije trupa.

 

Od sportova treba izbegavati košarku, fudbal, odbojka, tenis dok se preporučuju plivanje, pilates, hodanje i brzi hod.

MediGroup