Šta su autoimune bolesti?
Još uvek nije u potpunosti razjašnjeno zbog čega se ponekad ljudski organizam okrene sam protiv sebe, i krene da nekontrolisano stvara razna antitela koja napadaju sopstvena tkiva i organe. Tako se razvija autoimuna bolest. U zavisnosti od toga koji je organ napadnut, nastaje određena autoimuna bolest.
Mogu biti napadnuti zglobovi, koža, oči, pluća, bubrezi, štitasta žlezda, jetra. Postoji oko 80 autoimunih bolesti.
Značajnu ulogu u nastanku bolesti imaju nasledni faktori, a potaknuti uticajima iz okoline - infekcija, stres, štetne materije.
Ponekad kod jedne osobe može da se razvije i više autoimunih bolesti. Žene mnogo sklonije razvoju autoimune bolesti, posebno u periodu do menopauze, pretpostavlja se zbog hormonskog statusa. Ukoliko se pitate imate li autoimunu bolest, pratite proces prepoznavanja i terapije.
Simptomi autoimunih bolesti
U početku razvoja ovih bolesti pacijenti mogu imati simptome kao što su malaksalost, povišena telesna temperatura, gubitak težine, a u kasnijem toku mogu da se jave bolovi i otoci zglobova, promene na koži, opadanje kose, afte u ustima, promene u krvnoj slici, poremećaj rada organa i naravno povišeni zapaljenski faktori u laboratorijskim analizama krvi.
Neke osobe mogu uočiti pojavu promene boje prstiju pri izlaganju hladnoći, koja je praćena bolom i nelagodnošću u šakama i stopalima. To je takozvani Rejnoov fenomen koji prati mnoge sistemske autoimune bolesti. Iznenadna pojava ovog fenomena u toku života je svakako signal za detaljno ispitivanje.
Dijagnoza i terapija autoimunih bolesti
Kod pojedinih pacijenata ove bolesti se sporo razvijaju, te oni duži vremenski period mogu imati samo nespecifične simptome i dijagnoza se ponekad postavlja nakon dužeg praćenja, dok kod drugih oboljenje može imati ubrzan tok sa brojnim simptomima i znacima oštećenja organa. Postavljanje dijagnoze ponekad može biti veoma složeno, sprovode se razna laboratorijska, klinička ispitivanja i druga dijagnostika da bi smo ustanovili da li pacijent ima određeno oboljenje.Ove bolesti ne mogu da se izleče, terapija i praćenje od strane lekara su najčešće doživotni. Lekovima pokušavamo da kontrolišemo imuni sistem, da dovedemo bolest u stanje mirovanja.
Tada je terapija minimalna. Ukoliko je bolest agresivna, ponekad koristimo i više lekova istovremeno uz striktno praćenje, jer ovi lekovi mogu imati brojne neželjene efekte. U današnje vreme pacijenti oboleli od autoimunih bolesti uz adekvatno lečenje mogu da dožive duboku starost i da žive kvalitetnijim životom.Veoma je važno da se ove bolesti dijagnostikuju u što ranijoj fazi jer ih tada uspešnije lečimo. Kod nelečene bolesti dolazi i do trajnog oštećenja pojedinih organa.Ukoliko pacijent ima neke od navedenih simtpoma, potrebno je da se bez odlaganja javi lekaru koji će sprovesti potrebna ispitivanja.
