22. JAN 2024.

Endometrioza

Endometrioza je oboljenje koje karakteriše rast sluznice (endometrijuma) van materice gde se uobičajeno nalazi. Bolest je hronična i povezana sa cikličnim promenama steroidnih hormona. Oboljenje može imati oblik implanta, ognjišta, nodusa ili endometrioma. Sve te promene reaguju na hormonske promene u organizmu tokom menstrualnog ciklusa na skoro isti način kao i endometrijum uterusa, stvarajući menstrualni odliv. Inflamacija skoro uvek prati endometrijalni rast, te su adhezije često prisutne pored endometrijalnog žarišta.

Učestalost i uzroci endometrioze

Kod žena u reproduktivnom periodu učestalost endometrioze je 10-15%. Endometrioza je uzrok neplodnosti u 30-40% slučajeva. Tipična je za žene u plodnom dobu. Predisponirajući faktor je estrogena aktivnost, što objašnjava povećanu incidencu kod gojaznih žena, a nisku incidencu kod sportiskinja ili žena koje puše. U menopauzi oboljenje praktično iščezava, a može doći do remisije kod žena koje su na estrogenoj supstitucionoj terapiji.

Postoje brojne teorije o nastanku ovog oboljenja, a najzastupljenija je ona po kojoj je za nastanak bolesti odgovoran deficit celularnog imuniteta ili nesposobnost prepoznavanja ektopičnog endometrijalnog tkiva. Kao uzrok navodi se i prisustvo angiogenih faktora u peritoneumskoj tečnosti žena, koji stimulišu neovaskularizaciju endom žarišta, te dalji rast endometrioze. Mada endometrioza nije toliko podmukla koliko se veruje, da bi se otkrila na vreme i ublažile njene posledice, nije dovoljan ginekološki pregled jednom godišnje.

Mogućnost za nastanak endometrioze veća je kod žena koje su:
– prvu menstruaciju dobile pre 11-12. godine,
– nisu koristile oralnu kontracepciju,
– imaju ciklus kraći od 27 dana,
– menstrualno krvarenje traje im duže od 7 dana,
– odgađaju rađanje posle 30. godine,
– imaju urođenu anomaliju materice ili poremećaj funkcije jajnika,
– koriste vaginalne tampone,
– u porodici već imaju slučaj endometrioze.

Simptomi i dijagnoza endometrioze

Najčešći simptomi su bolne menstruacije, bolovi pri polnom odnosu, bol u maloj karlici, poremečaj mesečnog ciklusa, preobilno menstrualno krvarenje ili krvarenje izmedu dva ciklusa, kao i neplodnost. Dijagnoza se obično postavi kasno (od pojave prvih simptoma u proseku prođe 8-9 godina), u specijalizovanim ustanovama i najčešće u vezi sa utvrđivanjem uzroka neplodnosti. Dijagnoza se postavlja uzimanjem anamnestičkih podataka, bimanuelnim ginekološkim pregledom, Ultrazvučnim pregledom male karlice i abdomena, laboratorijskim pretragama, HSG-om, laparoskopijom. Oboljenje se može klasifikovati u 4 stadijuma (I-IV) prema opsežnosti promena koje se boduju.

Lečenje endometrioze

Terapija zavisi od stadijuma bolesti i simtomatologije. Može biti medikamentozna (oralna hormonska kontracepcija, GnRH analozi, ulipristal-acetat-Esmya), hiruška (laparoskopske operacije) ili kombinacija medikamentozne terapije i operativnog zahvata (najčešće). Imajući u vidu da je endometrioza često praćena nepolodnošću, kod žena koje žele da rađaju pribegava se postupku asistirane reprodukcije. Pri tom im se savetuje da zatrudne što pre.

Savet je da se reproduktivno zdravlje čuva redovnim ginekološkim i sistematskim pregledima. Odlazak kod ginekologa treba da bude sastavni deo života svake žene. Nije na odmet napomenuti da se veliki broj bolesti može uspešno izlečiti ako se otkriju u ranoj fazi, na redovnom pregledu. Briga o sopstvenom zdravlju prvi je korak u njegovom očuvanju.

Milica Janićijević

Mr sci. med. Milica Janićijević

Lekar specijalista ginekologije i akušerstva i subspecijalista za fertilitet i sterilitet IVF Centar MediGroup Jevremova