Značaj profesionalne orijentacije
Na izbor zanimanja uticaj imaju škola, roditelji, vršnjaci i trendovi. Spoznati svoje sposobnosti, interesovanja i vrednosti od presudnog značaja. Dobra priprema za prijemni ispit donosi manje stresa i više samopouzdanja.
Doneti odluku o tome koju srednju školu upisati i koji fakultet odabrati nimalo nije lako. To je odluka, koja nije samo izbor onoga što ćete raditi i čime ćete se baviti narednih nekoliko godina. To je izbor zanimanja, kojim ćete se verovatno baviti celog života. Zato se često izbor zanimanja naziva „ izborom životnog puta“. Sam proces donošenja odluke nije kratkotrajan ni jednostavan, a poznat je kao „profesionalna orijentacija“ i odvija se u dve faze.
Informisanje je početna faza profesionalne orijentacije sa ciljem da učenike upozna sa vrstama zanimanja, sa uslovima koje treba da ispunjavaju da bi se bavili određenim zanimanjem, potrebnim sposobnostima (fizičkim, mentalnim, čulnim,...). Onaj ko poseduje prave informacije ima mogućnost dobrog izbora. Savetovanje je faza u kojoj sarađuju učenik (koji poseduje informaciju), lekar (koji ispituje zdravstveni status učenika zbog potencijalnih kontraindikacija, koje neki posao može da ima i zahteva, koje neko zanimanje ima) i psiholog, koji ispituje psihofizičke sposobnosti.
Uticaji okoline na izbor zanimanja
Na izbor zanimanja uticaj imaju škola, roditelji, vršnjaci i trendovi. Škola utiče tokom vaspitno - obrazovnog procesa, a najviše ocenama, koje se uzimaju kao kriterijum upisa u škole i fakultete. Vršnjaci su ponekad presudan faktor u izboru srednje škole ili fakulteta. Povodljivost i spremnost da se žrtvuju sopstvene želje i sposobnosti radi održavanja drugarstva su jedna od odlika ovog perioda života. Roditelji, najčešće, imaju svoja viđenja zanimanja, ponekada i predrasude o nekim zanimanjima. Često, upravo iz tog razloga, roditelji preporučuju ili odvraćaju decu od nekih zanimanja, vođeni svojom vizijom dobrog i preporučljivog, a nekada i svojim neostvarenim željama. Ono što je dobro za roditelje, ne mora uvek biti dobro i za njihovu decu.
Istovremeno, učenici, ponekad, zanimanje posmatraju kao statusni simbol, a ne određeni posao, koji ima svoje dobre i loše strane i uslove rada. Oprez je neophodan pri ovakvim izborima, jer to može da bude kasnije uzrok profesionalnog nezadovoljstva pošto izbor nije usklađen sa osobinama, sposobnostima i interesovanjima ličnosti, ali i sa umanjenim mogućnostima zapošljavanja.
Pre donošenja odluke o izboru zanimanja potrebno je, pre svega, upoznati sebe. To znači, upoznati svoje sposobnosti, interesovanja i vrednosti. U tome mogu pomoći razgovori sa roditeljima, nastavnicima, prijateljima, stručnjacima (psiholozima i pedagozima). Uspešnost u poslu zavisi od usklađenosti sposobnosti i zahteva posla. Najgrublja podela sposobnosti je: intelektualne (brzina zapamćivanja, razumevanje i baratenje brojevima, razumevanje i baratenje rečima, shvatanje odnosa i relacija...), motoričke (spretnost ruku, spretnost finih pokreta prstiju, brzina reagovanja,...), čulna (oštrina vida, osetljivost na zvuke,...).
Pored dobre procene sopstvenih sposobnosti (potencijala) potrebno je definisati i svoja interesovanja. Počev od toga, koji je omiljeni nastavni predmet, koje oblasti nastavnog programa pričinjavaju zadovoljstvo u učenju, pa do toga da li su interesovanja usmerena na fizičke ili umne aktivnosti, da li je veći interes za ljude ili objekte i mašine. Interesovanja predstavljaju želje (htenja), koje se ostvaruju ako za to postoje i sposobnosti ( mogućnosti).
Obrazovanje i izbor zanimanja
Da bi se postigao uspeh u toku izabranog obrazovanja potrebno je imati i dalekosežniji cilj (osim završetka školovanja), koji može biti materijalne prirode ili postizanje moći i uticaja na druge ljude ili pomaganje drugima ili želja da se bude fizički aktivan... Sve to predstavlja sistem vrednosti, tj. osnovne životne ciljeve do kojih se stiže stepenik po stepenik.
Jedan od stepenika je i obrazovanje za određeno zanimanje (posao).Svakako je značajno i upoznati spektar zanimanja i prirodu poslova što znači imati informacije o različitim zanimanjima, zahtevima koje ona postavljaju pred izvršitelje posla, uslovima rada, perspektivi za dalje napredovanje (usavršavanje) i zaposlenje. To nije jednostavno, jer postoji ogromna lepeza različitih, a po nečemu i sličnih zanimanja.
Dodatna otežavajuća okolnost je i činjenica da pojedina zanimanja lagano nestaju, pod uticajem razvoja tehnologije i tehnike, a neka nova se pojavljuju. Zbog toga je najbolje upoznati se sa širokom lepezom zanimanja pomoću informatora. Nije potrebno upoznati sva zanimanja. Dovoljno je upoznati ona zanimanja, koja su u skladu sa interesovanjima i sposobnostima.
Da li želim da upišem gimnaziju, srednju stručnu školu ili umetničku školu, često je pitanje, koje postavljaju osmaci. Odluka zavisi od toga da li se želi zaposlenje odmah po završetku srednje škole ili dalje usavršavanje i školovanje. Gimnazija je škola, koja obrazuje i priprema učenike za dalje školovanje na fakultetima ili višim školama.
Ona pruža široko opšte obrazovanje. Ona ne daje obrazovanje za određeno zanimanje, a samim tim ni mogućnost zaposlenja, ali daje priliku za odlaganje konačnog izbora zanimanja za zrelije godine. Gimnazija je druga prilika za izbor zanimanja, šansa za novo usklađivanje sposobnosti i inetresovanja.Istovremeno, srednje stručne škole osposobljavaju za razna zanimanja.
One, pored mogućnosti za zaposlenje, daju i mogućnost za nastavak školovanja na višim školama i fakultetima. Srednje stručne škole imaju i praktičnu nastavu, pa izbor određene škole zavisi i od same praktične nastave: ako se neko plaši krvi neće moći upisati srednju medicinsku školu, čija praktična nastava se održava u bolnicama (gde ima krvi). Greške u izboru moguće je ispraviti, ali se tako gubi dosta vremena, pre nego što se vrati na pravi kolosek. Zato je potrebno obratiti se stručnjaku ( psihologu u školi, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ili pri nekom domu zdravlja), napraviti uvid u sopstvene sposobnosti (putem testova sposobnosti, analize do sada postignutih rezultata) i uvid u prirodu određenih poslova.Sve što je potrebno uraditi kad je u pitanju izbor zanimanja i polaganje prijemnog ispita je proces u koji se uključuju neminovno i druge osobe, ali ključno je da sve treba učiniti sam učenik i svojom voljom.
Jer, on mora spremiti neophodno gradivo, sam mora izaći na prijemni ispit i položiti ga, sam će morati da uči narednih godina i da se priprema za određeni posao, izabrani posao će sam da radi. Prolazak kroz sve korake profesionalne orijentacije će pomoći da učenik bolje upozna zanimanja, koja mu se nude, da upozna prirodu posla, koji će kasnije obavljati, da upozna perspektivu tog posla i proceni, koji je to posao, koji bi ga činio zadovoljnim i gde on to sebe vidi u budućnosti.
