Strabizam
Strabizam je anomalija položaja očiju i poremećaj binokularne funkcije vida. Može se javiti u bilo kom uzrastu, ali se najčešće ispoljava u detinjstvu, uglavnom do seste godine zivota. Strabizam se može ispoljiti kao - konvergentni strabizam (oko skreće put unutra), divergentni strabizam (oko skreće ka spolja), vertikalni strabizam (jedno oko je više ili niže u odnosu na drugo) , latentni strabizam (otkriva se tek pomoću određenih testova). Posebna grupa je paraliticki strabizam kada oko uvek zaostaje u smeru paretičnog mišića.Može se pojaviti u formi monokularnog strabizma kada jedno oko uvek skreće i to oko je često slabovido. Kod alternirajućeg strabizma oči naizmenično skreću i tada je vid približno jednak na oba oka. Skretanje oka može biti povremeno (intermitentno) ili stalno (konstantano). Kod strabizma oči gledaju u različitim pravcima i zbog toga mozak prima dve različite vidne slike. Da bi izbegao duple slike mozak ignoriše sliku sa oka, koje je skrenulo, što rezultuje lošim razvojem vida na oku koje skreće. Ovo uslovljava čestu povezanost ambliopije (slabovidosti) i strabizma. Ako se ambliopija otkrije u prvim godinama života tretman je obično uspešan. Ako se sa lečenjem zakasni smanjenje vida ostaje konstantno. Što se ranije počne sa lečenjem slabovidosti rezultati po vid su bolji. Ambliopija se leči zatvaranjem boljeg oka što ima za cilj da popravi vid na slabijem oku.Tačan uzrok strabizma nije u potpunosti objašnjen. Strabizam je posebno čest kod dece sa Cerebralnom paralizom, hidrocefalusom, tumorima mozga, Down-ovim sindromom i kod nedonoščadi. Povreda oka ili kongenitalna katarakta mogu takođe uzrokovati strabizam. Međutim, većina dece sa strabizmom nemaju nijedno od ovih oboljenja, ali mogu imati pozitivnu porodičnu anamnezu na strabizam.
Konvergentni strabizam
Konvergentni strabizam (skretanje oka ka unutra) se obično javlja oko treće godine života, ponekad čak i neposredno posle rođenja ili u prvih godinu dana života. Spada u najčešću grupu strabizama. Divergentni strabizam (skretanje oka upolje) nastaje nešto kasnije, obično nakon pete godine života. Za njega je karakteristično da je u početku povremen, a kasnije postaje stalan. Može da varira ne samo iz dana u dan, već i tokom istog dana. Neke od tegoba koje se mogu javiti su glavobolja, umor, zamagljen vid i povremeno duple slike.
Divergentni strabizam
Divergentni strabizam (skretanje oka ka spolja) se u jednom od svojih oblika može ispoljiti i kao zatvaranje ili žmirkanje jednog oka na jakom svetlu, naročito tokom sunčanog dana. Naginjanje glave na jednu ili drugu stranu, položaj glave sa malo podignutom ili spuštenom bradom deteta, takođe mogu ukazivati na prisustvo strabizma. Ovakva vrsta strabizma se često ispoljava po rođenju.
Karakteristično za novorođenčad je da im retko oči stoje pravo u prvim nedeljama života. Normalna okulomotorna ravnoteža još nije razvijena i oči mogu blago skretati ka spolja ili unutra. Smatra se da se normala ravnoteža razvija do trećeg meseca života. Savet roditeljima je zato da pažljivo posmatraju svoju decu, jer je lečenje uspešnije ako je razrokost otkrivena u početnom periodu. Pored roditelja veliku ulogu u ranom otkrivanju razrokosti ima i pedijatar i oftalmolog.
Lečenje strabizma
Lečenje strabizma zavisi od vrste strabizma. Posle kompletnog očnog pregleda oftalmolog će preporučiti terapiju. Strabizam se može lečiti naočarima, zatvaranjem oka (okluzijom), vežbama ili, konačno, hirurškom intervencijom ukoliko su ostale metode neuspesne. Operacije protiv strabizma se izvode da bi se pojačala ili oslabila funkcija jednog ili više mišića koji pokreću očnu jabučicu. Operacija se izvodi u opštoj anesteziji. Vreme oporavka je brzo. Deca se obično za par dana vraćaju uobičajenim aktivnostima. Posle operacije, deca će možda i dalje nositi naočare, u zavisnosti od refraktivne anomalije pre operacije. U nekim slučajevima će biti potrebna više nego jedna intervencija da bi se oči dovele u prav položaj.
