Uticaj proleća na psihu čoveka
"Kad ne bismo imali zimu, proleće ne bi bilo u toj meri prijatno." Anne Bradstreet, 1655.
Proleće doživljavamo kao vreme rasta, razvoja, obnavljanja, šanse za nove početke. Već sama pomisao na to da ono stiže čini nas bolje raspoloženim. Šta nas to pokreće u proleće posle dugih, iscrpljujućih zimskih dana? Već same reči En Bredstrit, američke pesnikinje, nedvosmisleno ukazuju na neku novu energiju, koja potiskuje zimsku „uspavanost“.
Proleće je prirodni „eliksir“ raspoloženja. Sa fiziološkog aspekta, promene raspoloženja tokom proleća se objašnjavaju, pre svega, povećanjem količine neurotrasmitera serotonina i smanjenjem hormona melatonina. Serotonin nastaje specifičnim biohemijskim procesom unutar nervnih ćelija i uključen je u regulaciju raspoloženja, seksualne želje, apetita, sna, memorije, sposobnosti za učenje i nekih vidova socijalnog ponašanja. Melatonin je hormon, koji prozvodi epifiza i učestvuje u regulaciji cirkadijalnih (dnevnih) ritmova. Na koji način su podstaknute promene u moždanom i hormonskom funkcionisanju?
Pojednostavićemo složena naučna objašnjenja i reći da je tokom zime metabolizam orijentisan na prevazilaženje loših vremenskih uslova, a kad nastupe sezonske promene, kao što su porast temperature, povećanje količine dnevne svetlosti, dolazi do hormonalnih i metaboličkih promena, što utiče i na naše raspoloženje.
Psihološki efekat proleća
Neki terapeuti su skloni da kažu da je čovek ogledalo univerzuma, a proleće je doba promena i sasvim izvesno da te promene utiču i na ljudsku psihu. Proleće donosi raznovrsne promene u prirodi, biljke se razvijaju, životinje se bude, ljudi oko nas se menjaju, mi se menjamo. Dani postaju duži, topliji, u vazduhu se oseća miris prirode, čujemo cvrkut ptica, boje oko nas su svetlije i šarenije...,čitava priroda oživljava, postaje nemoguće da se i mi ne osećamo drugačije.
Na proleće započinjemo „veliko spremanje“, iz kuće uklanjamo stare stvari, oslobađamo se viška odeće, počinjemo da nosimo svetlije boje, doživljavamo osećaj slobode, osećamo se lakšim i opuštenijim... Postajemo motivisaniji, počinjemo da preispitujemo, definišemo ili redefinišemo svoje ciljeve. Želimo da izgledamo bolje, želimo da se osećamo bolje. Možemo više!
Ipak, osim navedenih pozitivnih efekata, novo godišnje doba može i negativno uticati na nas. Poznato je da postoje ljudi, koji su osetljiviji na vremenske promene, tzv. „metereopate“. Međutim, kod pojedinih osoba su te promene intenzivne, dugotrajnije i otežavaju im normalno funkcionisanje. Za njih bismo mogli reći da pate od sezonskog afektivnog poremećaja, koji se definiše kao poremećaj raspoloženja pod uticajem promene godišnjih doba. Najčešće se javlja tokom jeseni i zime, ali se može pojaviti i tokom proleća ili leta.
Dok tokom jeseni i zime preovlađuje depresivno raspoloženje, osećanje beznadežnosti, gubitak energije, lošija koncentracija i memorija, prekomerno spavanje, povećanje težine, smanjenje seksualnog interesovanja, povlačenje iz socijalnih aktivnosti, tokom proleća i leta se mogu javiti euforičnost, hipomanija, anksioznost (povećana uznemirenost), nesanica, razdražljivost, gubitak apetita i težine, povećanje seksualnog nagona.
Moguće je da se depresivno raspoloženje pojavi i tokom proleća, ali takve promene su ređe. Treba imati u vidu da, ukoliko navedene promene traju duže i remete svakodnevno funkcionisanje, korisno bi bilo obratiti se stručnjaku za pomoć.
Adaptacija na promene godišnjeg doba
Nemojte dozvoliti da vam navedene promene remete život, učinite ono što je do vas kako bi se lakše adaptirali na novonastale promene. Nađite svakodnevno vremena za boravak u prirodi (bar 20 minuta tokom dana..., npr. pri povratku sa posla izađite dve stanice ranije iz autobusa, prošetajte..., umorni ste, ali koristiće vam više nego boravak u zagušljivom prevozu).
Zaboravite zatvorene fitnes centre, vežbajte na otvorenom (šetajte, trčite, vozite bicikl ili rolere...).Hranite se zdravo (budite umereni, unosite ravnomerno različite namirnice, jedite sezonsko voće i povrće). Pustite u stan što više dnevne svetlosti. Sedite blizu prozora kad ste u zatvorenom, bilo kod kuće ili na poslu.
Dekorišite prostor u kome boravite svetlijim bojama, lepim, vedrim sitnicama. Nabavite biljke (ukoliko je moguće i u kancelariji). Podsećaće vas na predivno vreme, koje vas čeka posle završetka radnog dana. Opustite se, naučite i primenjujte tehnike relaksacije. Izaberite i uživajte u muzici, knjigama i filmovima koji vam prijaju. Provodite vreme sa dragim ljudima, ali nikako u stanu ili kafiću. Izađite u prirodu. Volite. Iskoristite dan.
