Psihodijagnostika

Psihodijagnostika je klinički metod čija je svrha procena intelektualne efikasnosti, trajnih crta ličnosti i eventualne psihopatologije.

Psihodijagnostika podrazumeva dijagnostičku procenu, uz korišćenje dostupnih, savremenih psihijatrijsko/psiholoških sredstava, kao što su psihijatrijski strukturisani intervju, klinička procena, podaci od članova porodice, psihijatrijsko/psihološki upitnici, i druga dijagnostička sredstva.

Kada se zakazuje i zbog čega se obavlja

Psihodijagnostičko testiranje obavlja klinički psiholog odnosno psiholog u zdravstvu, najčešće se na zahtev psihijatra, psihoterapeuta ili drugog ovlašćenog lica (Sud, Centar za socijalni rad).

Psihološka eksploracija odnosno psihodijagnostika se može zahtevati iz više razloga:

– Dijagnostičkih i diferencijalno-dijagnostičkih koji podrazumevaju pomoć u postavljanju dijagnoze tj razumevanju uzroka koji je doveo do mentalnih promena.
– Radi procene ličnosti i aktuelnog nivoa funkcionisanja.
– Radi procene psihoterapijskih potencijala.
– Radi procena intelektualnog funkcionisanja.

Šta podrazumeva psihodijagnostička procedura

Psihodijagnostička procedura sprovodi se u psihološkoj ordinaciji i uključuje:

– Strukturisani klinički intervju – razgovor sa pacijentom.
– Uvid medicinsku dokumentaciju relevantnu za ovu vrstu procene (ako postoji) na pr. nalaze psihijatra, neurologa.
– Razgovor sa srodnicima ili drugim pacijentu bliskim osobama ukoliko, iz različitih razloga pacijent nije u stanju da sam pruži sve neophodne podatke.
– Primenu baterije psiholoških instrumenata odnosno testova (testovi inteligencije, inventari ličnosti, projektivne tehnike i metode). Primena psiholoških testova podrazumeva: pisanje, crtanje, rešavanje zadataka (verbalnih i manipulativnih), odgovaranje na postavljena pitanja, samoprocenu.
– Obrada testovnog materijala.
– Pisanje psihološkog izveštaja – Psihološki nalaz i mišljenje.

Psihodijagnostička procedura može trajati nekoliko sati i nekada je potrebno organizovati više susreta. Koliko će vremena biti potrebno zavisi od razloga zbog kojeg je testiranje potrebno obaviti, a koji odredjuje broj i vrstu testova koje je potrebno zadati, kao i od samog pacijenta.

Po završetku testiranja psiholog pristupa obradi testovnog materijala i pisanju Psihološkog nalaza i mišljenja. Psihološki nalaz i mišljenje dostavlja se naručiocu (psihihjatru, psihoterapeutu, sudu, centru za socijalni rad), a pacijentu daju sve potrebne informacije o rezultatu psihodijagnostičkog ispitivanja.