Alergija na ambroziju

Ukratko o alergiji na ambroziju

• Alergija na ambroziju najčešće izaziva simptome alergijskog rinitisa i konjunktivitisa.
• Period cvetanja i koncentracija polena zavise od geografskog područja i vremenskih uslova, a najveća izloženost obično se beleži krajem leta i početkom jeseni.
• Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, podataka o vremenu njihovog pojavljivanja i rezultata alergoloških testova.
• Simptomi se mogu kontrolisati antihistaminicima, kortikosteroidnim sprejevima za nos i drugim lekovima koje preporuči lekar.
• Kod određenih pacijenata može se razmotriti alergenska imunoterapija.

Šta je alergija na ambroziju?

Alergija na ambroziju nastaje kada imunski sistem polen ove biljke prepozna kao pretnju i pokrene alergijsku reakciju. Tom prilikom oslobađaju se medijatori zapaljenja, među kojima je i histamin, što dovodi do pojave simptoma u nosu, očima i disajnim putevima.

Polen ambrozije lako se prenosi vazduhom i može dospeti u disajne puteve. Intenzitet tegoba zavisi od stepena osetljivosti osobe, koncentracije polena i dužine izloženosti.

Kada traje sezona ambrozije?

Ambrozija cveta krajem leta i tokom rane jeseni. Tačan početak i trajanje sezone razlikuju se u zavisnosti od područja i vremenskih prilika.

Koncentracije polena često su više tokom toplih, suvih i vetrovitih dana, dok kiša može privremeno smanjiti količinu polena u vazduhu. Osobama koje imaju tegobe preporučuje se praćenje zvaničnih izveštaja o koncentraciji polena.

Ako se simptomi ponavljaju svake godine u približno istom periodu, potrebno je obratiti se lekaru radi odgovarajuće procene.

Koji su simptomi alergije na ambroziju?

Alergija na ambroziju najčešće zahvata nos, oči i gornje disajne puteve. Mogu se javiti:

• učestalo kijanje;
• curenje ili zapušenost nosa;
• svrab u nosu ili grlu;
• crvene, suzne i nadražene oči;
• kašalj;
• otežano disanje ili zviždanje u grudima kod osoba sa astmom.

Polen ambrozije može pogoršati postojeću astmu. Pojava otežanog disanja, izraženog zviždanja u grudima ili osećaja gušenja zahteva pravovremenu medicinsku procenu.

Ko ima povećan rizik?

Veća verovatnoća razvoja alergije postoji kod osoba koje imaju:

• porodičnu istoriju alergijskih bolesti;
• druge alergije;
• alergijski rinitis;
• astmu;
• atopijski dermatitis.

Na pojavu i intenzitet simptoma mogu uticati količina polena u vazduhu, dužina izloženosti, vremenski uslovi i zagađenje vazduha. Klimatske promene mogu uticati na trajanje sezone polena i njegovu koncentraciju.

Kako se dijagnostikuje alergija na ambroziju?

Dijagnozu postavlja lekar na osnovu razgovora sa pacijentom, pregleda i, kada je potrebno, alergološkog testiranja. Pozitivan test ukazuje na senzibilizaciju, ali rezultat mora biti usklađen sa simptomima i periodom njihovog pojavljivanja.

Šta je polen-hrana sindrom?

Kod pojedinih osoba alergičnih na polen ambrozije mogu se javiti simptomi nakon konzumiranja određenih sirovih namirnica. Razlog je sličnost između pojedinih proteina u polenu i hrani.

Mogući simptomi su:

• svrab ili peckanje u ustima;
• iritacija grla;
• blagi otok usana, jezika ili sluzokože usne duplje.

Reakcije se mogu javiti nakon konzumiranja određenog voća i povrća, poput lubenice, dinje, banane ili krastavca. Međutim, osobe alergične na ambroziju ne moraju izbegavati ove namirnice ukoliko ih podnose bez tegoba.

Termička obrada kod nekih osoba može sprečiti pojavu simptoma. Ukoliko se jave oticanje grla, otežano disanje, generalizovana koprivnjača ili drugi izraženiji simptomi, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Kako se leči alergija na ambroziju?

Terapija zavisi od vrste i intenziteta simptoma, drugih bolesti i individualnih potreba pacijenta. Plan lečenja treba dogovoriti sa lekarom.

Kako smanjiti izloženost polenu ambrozije?

Pored terapije koju preporuči lekar, mogu pomoći i sledeće mere:

• pratite zvanične izveštaje o koncentraciji polena;
• kada je koncentracija polena visoka, ograničite duži boravak i intenzivne aktivnosti na otvorenom;
• držite prozore zatvorene tokom perioda visoke koncentracije polena;
• nakon boravka napolju promenite odeću, istuširajte se i operite kosu;
• ne sušite odeću i posteljinu napolju kada je koncentracija polena visoka;
• koristite klima-uređaje i filtere koji se redovno održavaju;
• nosite naočare za sunce kako biste smanjili kontakt polena sa očima;
• izbegavajte košenje trave i radove koji podižu polen i druge biljne čestice; ako ih nije moguće izbeći, razmotrite upotrebu odgovarajuće zaštitne maske.

Ove mere ne zamenjuju terapiju, ali mogu doprineti boljoj kontroli simptoma.

Šta možete da uradite ako sumnjate na alergiju na ambroziju?

• Obratite se lekaru ili alergologu ako se tegobe ponavljaju ili remete svakodnevno funkcionisanje.
• Zabeležite kada se simptomi pojavljuju i koliko traju.
• Pratite koncentraciju polena u vazduhu.
• Nemojte samostalno započinjati ili menjati dugotrajnu terapiju.
• Ako imate astmu, pridržavajte se plana lečenja koji vam je propisao lekar.
• Potražite hitnu pomoć ako se jave ozbiljno otežano disanje, gušenje ili naglo pogoršanje astme.

Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili savet lekara.