Kako započeti razgovor sa ćerkom o telu i zdravlju?
Razgovori o telu, odrastanju, menstruaciji, seksualnosti i zdravlju za mnoge roditelje nisu jednostavni. Često postoji želja da se kaže „prava stvar“, ali i strah da će pitanje biti prerano, neprijatno ili da će dete razgovor doživeti kao ispitivanje.
Dobra vest je da ne postoji jedna savršena rečenica kojom bi ovaj razgovor trebalo započeti. Mnogo je važnije da ćerka zna da sa vama može da razgovara bez straha od osude.
Ne čekajte „veliki razgovor“
Teme o telu i zdravlju lakše se otvaraju kroz više kratkih, spontanih razgovora nego kroz jedan ozbiljan sastanak za stolom.
Povod može biti nešto što ste zajedno videle u filmu, razgovor o menstruaciji, kupovina proizvoda za higijenu, odlazak lekaru ili jednostavno pitanje: „Kako se osećaš u poslednje vreme?“
Važno je da razgovor ne počne kao ispitivanje.
Umesto: „Da li imaš dečka?“, „Da li si seksualno aktivna?“ ili „Je l' se nešto desilo?“, pokušajte sa otvorenijim pitanjima: „Ako ikada budeš želela da razgovaramo o odnosima, telu ili zdravlju, želim da znaš da možeš da mi kažeš.“
Takva poruka ostavlja prostor da dete samo odredi koliko želi da podeli.
Slušajte pre nego što ponudite rešenje
Roditeljski instinkt često govori da odmah treba pomoći, objasniti ili rešiti problem. Međutim, tinejdžerki je ponekad važnije da prvo bude saslušana.
Aktivno slušanje znači da ne prekidamo, ne umanjujemo osećanja i ne žurimo sa zaključcima.
Rečenice poput „Razumem zašto ti je to neprijatno“ ili „Drago mi je što si mi rekla“ mogu otvoriti mnogo više prostora za razgovor od brzog saveta.
Šta je bolje izbegavati?
Komentari o kilogramima, veličini tela ili izgledu mogu imati veći uticaj nego što roditelj očekuje, čak i kada su izgovoreni iz najbolje namere.
„Treba malo da smršaš“, „U tvojim godinama ja sam imala 50 kilograma“ ili „Nemoj toliko da jedeš“ mogu usmeriti pažnju sa zdravlja na izgled.
Mnogo je korisnije govoriti o energiji, snu, snazi, pravilnoj ishrani, tome kako se osoba oseća i šta njenom telu prija.
Slično važi i za menstruaciju, seksualnost ili ginekološke teme. Izrazi koji izazivaju stid ili strah mogu dovesti do toga da devojka sledeći put odluči da problem zadrži za sebe.
Šta ako joj je neprijatno?
Neprijatnost je normalna.
Ako ćerka ne želi da razgovara, ne mora da znači da vam ne veruje. Ponekad joj samo treba vreme.
Možete reći: „U redu je ako sada ne želiš da pričaš. Samo želim da znaš da sam tu kada budeš htela.“
Ponekad je važan deo roditeljske podrške upravo sposobnost da ostavimo otvorena vrata.
Cilj nije da znate sve
Roditelj ne mora da ima odgovor na svako pitanje.
Ako ne znate nešto, potpuno je u redu reći: „Nisam sigurna, hajde da proverimo sa lekarom.“
Time ćerki šaljete još jednu važnu poruku: o zdravlju se ne nagađa, već se informacije traže od pouzdanih izvora i stručnjaka.
Najvažnije je da razgovor o telu ne počinje tek kada se pojavi problem. Kada dete odrasta uz osećaj da su menstruacija, pregledi, promene na telu, emocije i seksualno zdravlje normalne teme o kojima može da govori, veća je verovatnoća da će se obratiti roditelju i onda kada joj podrška zaista bude potrebna.
