Zašto bolovi u leđima više nisu problem samo starijih?

Kako izgleda bol u leđima?

Bol može biti različitog intenziteta i karaktera: tupa, stalna nelagodnost, peckanje, probadanje ili oštar bol. Često se širi niz jednu nogu. Pokreti poput savijanja, uvrtanja, podizanja, pa i dugotrajnog stajanja ili hodanja, mogu ga pogoršati.

Kada treba posetiti lekara?

Većina bolova prolazi uz odmor i promenu životnih navika. Međutim, potražite medicinsku pomoć ako bol:

• traje duže od nekoliko nedelja;
• ne popušta ni u mirovanju;
• širi se niz jednu ili obe noge, naročito ispod kolena;
• prati ga trnjenje, slabost ili peckanje u nogama;
• dolazi uz neobjašnjiv gubitak telesne mase.

Hitno reagujte ako bol u leđima:

• uzrokuje probleme sa mokrenjem ili pražnjenjem creva;
• dolazi uz povišenu temperaturu;
• nastane nakon povrede, pada ili udarca.

Najčešći uzroci bola u leđima

Naprezanje mišića i ligamenata - teško podizanje ili nagli pokreti mogu izazvati istegnuće. Kod fizički neaktivnih osoba, to često dovodi do bolnih grčeva; ispupčeni ili puknuti diskovi - diskovi mogu pritisnuti nerve i izazvati bol, iako se često otkrivaju slučajno na snimanjima, artritis, osteoporoza…

Ko je u riziku?

Bol u leđima može pogoditi svakoga, čak i decu. Rizični faktori uključuju:

• starosnu dob (posebno posle 30. godine);
• nedostatak fizičke aktivnosti;
• prekomernu težinu;
• određene bolesti (artritis, tumori);
• nepravilno podizanje tereta;
• psihološke faktore (stres, depresija, anksioznost);
• pušenje (smanjen protok krvi u kičmi, kašalj, rizik od diskus hernije).

Prevencija - šta možemo da uradimo?

Uvek je poželjno obratiti se stručnim licima - službi fizikalne medicine i rehabilitacije, koja se bavi lečenjem i rehabilitacijom pacijenata sa različitim oštećenjima koštano-zglobno-mišićno-nervnog sistema.

Redovno vežbanje je jedna od najvažnijih navika za prevenciju bola u leđima. Aerobne aktivnosti poput hodanja, plivanja ili vožnje bicikla poboljšavaju izdržljivost i jačaju mišiće bez dodatnog opterećenja kičme. Uz to, vežbe za jačanje mišića trupa - posebno mišića stomaka i leđa, doprinose stabilizaciji kičmenog stuba i smanjuju rizik od povreda.

Zdrav telesni sastav je takođe ključan: manje kilograma znači manji pritisak na kičmu. Prestanak pušenja dodatno smanjuje rizik od degenerativnih promena i razvoja osteoporoze, jer nikotin negativno utiče na dotok krvi u kičmeni stub. Pravilno držanje tela igra veliku ulogu - važno je izbegavati pogrbljenost, povremeno osloniti jednu nogu na klupicu pri dugom stajanju, a prilikom sedenja koristiti stolicu sa osloncem za leđa i držati stopala ravno na podu. Kada podižete teške predmete, savijajte se u kolenima umesto u struku i izbegavajte uvrtanje kičme.

Bol u leđima sve češći kod mladih - šta se promenilo?

Prvi simptomi bola u leđima javljaju se sve češće već u tridesetim i četrdesetim godinama. Veliki broj mladih ljudi redovno oseća nelagodnost ili bol u donjem delu leđa, što ranije nije bio slučaj. Zabrinjavajuće je i to što čak i deca i adolescenti više nisu izuzeti - sve češće prijavljuju simptome zbog prekomernog sedenja, lošeg držanja tela i manjka fizičke aktivnosti. Degenerativne promene poput diskus hernije i artritisa, koje su nekada bile karakteristične za starije osobe, sada se dijagnostikuju kod znatno mlađe populacije. Te promene se sve češće vezuju za savremeni način života i fizičku neaktivnost, ali i za druge faktore koji dobijaju na značaju.

Psihološki i socijalni faktori

Stres, anksioznost i depresija sve više postaju deo svakodnevice, a njihov uticaj na zdravlje kičme ne treba potcenjivati. Ovi psihološki faktori često dovode do pojačane napetosti mišića leđa, što može izazvati ili pogoršati postojeći bol. Hroničan emocionalni pritisak često deluje kao tihi, ali moćan okidač za dugotrajne tegobe.

Rizični sportovi i loša tehnika

Mnogi mladi sve češće se bave rekreativnim sportom, ali bez adekvatne pripreme, nadzora ili pravilne tehnike. Sportovi poput fudbala, tenisa ili vežbanja u teretani često uključuju nagle pokrete i intenzivna opterećenja, što može izazvati povrede kičmenog stuba, naročito diskova. Nedostatak edukacije o pravilnom izvođenju pokreta dodatno povećava rizik.

Povratak bola i šta dalje?

Iako kod većine ljudi bol u leđima spontano prolazi nakon nekoliko nedelja, kod više od polovine se vraća - često i više puta godišnje. To ukazuje da samo lečenje simptoma nije dovoljno. Ključ je u trajnoj promeni navika, fizikalnih terapija i usvajanju zdravog načina života koje postaju deo svakodnevice.

Šta možemo preduzeti?

Umereno kretanje, uključujući lagano istezanje, šetnje i ciljane vežbe za trup, povremene fizikalne terapije značajno mogu doprineti zdravlju leđa. Ergonomija na poslu takođe ima veliki značaj - pravilno podešavanje visine stolice, monitora i tastature može sprečiti hronično naprezanje kičme. Preporučuje se pravljenje pauza svakih 30 minuta, kako bi se promenio položaj tela i izveli jednostavni pokreti istezanja. Rad sa stručnim licima kao što su fizioterapeuti, pomaže u pravilnom izvođenju vežbi i dugoročnoj prevenciji. Konačno, važno je brzo reagovati na „crvene zastavice“ - ako se bol širi, prati ga slabost ili trnjenje, vreme je za stručnu pomoć. Rana dijagnostika i adekvatan tretman sprečavaju komplikacije i recidive.

Zaključak

Današnji način života, sedenje, stres i nedovoljno kretanja doveli su do toga da bol u leđima postaje svakodnevica sve mlađih generacija. Ali dobra vest je da uz znanje, prevenciju i aktivnu brigu o telu, možemo sprečiti, umanjiti ili potpuno eliminisati bol. Jer dan bez bola znači dan više za rad, kretanje i radost. Bol u leđima, vratu ili ramenima ne mora postati hroničan, obratite se lekarima specijalistima ili terapeutima, ili iskoristite akciju: 5+1 fizioterapija GRATIS u PhysioCare ili bilo kojem MediGroup domu zdravlja širom Srbije koja je aktuelna do 31. jula 2025. godine.