Najčešće bolesti srca kod žena
Prema statističkim podacima svaka treća žena u razvijenim zemljama umire od bolesti srca i krvnih sudova. Uprkos tome, žene u Srbiji nedovoljno vode računa o stanju zdravlja srca i krvnih sudova, a za pregled kardiologa se odluče tek kada se pojave simptomi i znakovi oboljenja. I dalje je jako prisutno uvreženo mišljenje da najveći zdravstveni rizik za žene predstavlja rak dojke, rak ginekoloških organa i osteoporoza. Međutim, statistički podaci pokazuju da u zapadnim zemljama 30 odsto žena umire od bolesti srca, a zbog vaskularnih problema ukupno više od 50 odsto. Činjenice govore da svaka treća žena u razvijenim zemljama umire od bolesti srca i krvnih sudova. Prema tome, došlo je vreme da se revidiraju naši stavovi o tome i da se obrati mnogo veća pažnja na bolesti srca i krvnih sudova kod žena, jer su rezultati najnovijih svetskih istraživanja pokazala da od zastoja srca (cardiac arrest) umire svaka treća žena, dok od raka dojke tek svaka osma. Važno je znati još jednu činjenicu, infarkt srca (srčani udar) ne samo da je najčešći ubica žena u razvijenim zemljama, nego je njegovo lečenje puno teže i u značajno manjem procentu uspešno u poređenju sa muškaracima. Ishemijska bolest srca sa svim svojim manifestacijama (stabilna i nestabilna angina pectoris i infarkt srca) predstavlja najčešće i po posledicama koje ostavlja, najvažnije oboljenja srca kod žena.
Kako sprečiti razvoj ishemijske bolesti kod žena?
Neophodno je mnogo više raditi na polju edukacije žena s ciljem prevencije bolesti srca, kao i redovne preventivne preglede srca i krvnih sudova. Takođe, potrebno je poznavati znakove i simptome bolesti kako bi se blagovremeno prepoznali i omogućili primenu adekvatne terapije. Ranije se ishemijska bolest srca smatrala tipičnom muškim oboljenjem. Da nije tako, pokazuju i podaci da žene imaju manji procenat izlečenja, premda srčane probleme razvijaju u kasnijoj dobi, po izlasku iz menopauze, to jest desetak godina kasnije od muškaraca. Pored toga, smrtnost od srčanog udara kod žena iznosi 50 odsto, a kod muškaraca 30 odsto. Žene koje prežive prvi srčani udar imaju veću verovatnoću smrtnog ishoda u prvih godinu dana od muškaraca. U prvih godinu dana stopa smrtnosti iznosi 38 odsto, a kod muškaraca ta stopa iznosi 25 odsto. Takođe, prema američkim istraživanjima, 46 odsto žena ostaje trajno onesposobljeno za normalni život nakon srčanog udara, za razliku od 22 odsto muškaraca. Ova statistika pre svega pokazuje kako je presudno upozoriti žene da obrate pažnju na koronarno oboljenje, te možda fokus prevencije usmeriti mnogo više na srčana oboljenja nego na rak dojke. Naime, većina žena redovno sama pregleda dojke i ide na redovne kontrole zbog mogućnosti pojave raka, ali jako malo ih obraća pažnju na prevenciju srčanih oboljenja.
Kako izgleda proces dijagnostikovanja i lečenja tih bolesti?
Suština je u prevenciji razvoja koronarne bolesti, kao i redovnim kardiološkim kontrolama. Te kontrole obuhvataju najpre laboratorijske analize kao što su nivo šećera u krvi, lipidni status, zatim detaljan kardiološki pregled, EKG i ultrazvučni pregled srca, uz eventualno test opterećenja. Ukoliko se nađu znaci ishemije potrebno je uraditi koronarografiju uz eventualno plasiranje stenta u koronarne arterije kojim se sprečava nastanak srčanog udara i znatno težih posledica.
Potrebno je naglasiti da je zabluda da hormonska terapija koju žene koriste tokom menopauze štite i od srčanih oboljenja. Baš zbog toga manje se obraća pažnja na srčana oboljenja kod žena. Drugi razlog je činjenica da žene koronarnu bolest razvijaju kasnije od muškaraca, u proseku posle 60. godine, pa mnogo ređe posećuju doktora, jer svoje stanje pripisuju starosti. Veliki problem je i to što kardiologu dolaze kada su im krvni sudovi gracilniji i tanji, pa je i lečenje teže. Treći razlog je to što su simptomi srčanog udara kod žena drugačiji nego kod muškaraca pa žene, koje, čini se, ipak imaju viši prag tolerancije bola, često traže pomoć kardiologa kada je već kasno. Naravno veliki uticaj na sve veći broj koronarnih oboljenja kod žena ima i stil života. Sve više žena puši, pije i hrani se nezdravo, ali ih je i sve više izloženo stresu. Žene su puno izloženije stresu od muškaraca. Naime, kod muškaraca se količina stresa smanjuje po dolasku kući, a kod žena se ona povećava ili ostaje ista. To se pripisuje brizi žena za porodicu i kućnim poslovima, tvrdi dr Goran Rađen.
Koje navike treba usvojiti i kako treba čuvati svoje zdravlje?
Potrebno je da povedu računa o takozvanim faktorima rizika za nastanak koronarne bolesti. Faktori rizika koji dovode do koronarnih oboljenja su povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, prekomerna telesna težina, povišene vrednosti holesterola i triglicerida, genetska predispozicija (prisustvo koronarne bolesti u porodici), fizička neaktivnost, stres. Poseban problem je što žene u većini slučajeva ne obraćaju pažnju na koronarno oboljenje, nego svoje probleme pripisuju menopauzi. Kada se govori o prevenciji, najvažnija je zdrava ishrana, ali i prestanak pušenja. Iako se zna da pušenje povećava verovatnoću nastanka koronarne bolesti, novija istraživanja pokazuju kako je ono mnogo štetnije za žene. Naime, pušenje poništava sve hormonalne prednosti koje žene imaju pre menopauze, a ako žene počnu pušiti pre petnaeste godine života, verovatnoća nastanka srčanog udara u kasnijoj dobi veća je 10 puta.
Dakle, savet je prestanak pušenja, smanjenje telesne težine, smanjenje unosa namirnica bogatih holesterolom, zdrava ishrana, redovne kontrole krvnog pritiska i smanjenje stresa. Posebno se preporučuje takozvana mediteranska ishrana sa unosom dosta zelenog i obojenog povrća, belog luka, voća, ribe umesto crvenog mesa, maslinovog ulja umesto masnoća životinjskog porekla i jedna čaša crnog vina, dok bi trebalo izbegavati prženje i pohovanje kao način pripreme hrane. Namirnice mediteranske ishrane pružaju široku paletu raznih zaštitnih substanci i idealna su prevencija i za žene i za muškarce.
Najčešći srčani problemi kod mlađih žena
Nažalost, žene nedovoljno vode računa o stanju zdravlja srca i krvnih sudova i odluče se na posetu kardiologu tek kada se pojave simptomi i znakovi oboljenja, te na lečenje dolaze u mnogo težem stanju.
Koronarna bolest napreduje polako, često bez simptoma. Prvi znak postojanja bolesti je obično bol u sredogrudju, koji se može javljati pri fizičkom opterećenju, ali i u mirovanju. Bol može imati karakter stezanja, pritiska, biti praćen osećajem nedostatka vazduha i može se širiti u ruke, naročito levu, u ramena, leđa ili donju vilicu, može biti praćen mučninom, povraćanjem i preznojavanjem. Bol može biti jedini simptom bolesti, ali može biti i u kombinaciji sa ostalim simptomima. Navedeni simptomi tipična su klinička slika koronarne bolesti koja kod žena često nije takva, pa se može dogoditi da se pogrešno protumače simptomi te ženski pacijent nikada ne dođe do specijaliste ili dođe kada je već prekasno. Još jednom naglašavam da su od suštinskog značaja prevencija i redovne kardiološke kontrole u cilju sprečavanja nastanka težih posledica.
Kod mlađih žena se najčešće radi o različitim oblicima poremećaja ritma, zatim lupanju srca, povišenom krvnom pritisku, kao i prolapsu mitralnog zaliska. Osim toga, u sklopu poremećaja funkcije štitne žlezde mogu se javiti ili usporen ili ubrzan rad srca sa poremećajem ritma. Tokom poslednje decenije su u porastu virusna oboljenja srčanog mišića (miokarditisi) o čemu bi takođe trebalo povesti računa. I u mlađem životnom dobu je od presudnog značaja rano postavljanje dijanoze i primena adekvatne terapije. Sa druge strane, koronarna bolest se relativno retko javlja u generativnom dobu žene.
