22. JAN 2024.

Dobroćudan poremećaj srca – Neurocikulatorna astenija

Dobroćudan poremećaj srca, poznat od ranije kao neurocilkulatorna astenija – slabost, danas se naziva sindrom zamora, poremećen rad srca, vojničko srce, srce zaljubljenih, menadžerski sindrom.

Prvi opis ovog stanja datira još od američkog građanskog rata. Slična klinička slika se viđa i danas u svakodnevnom životu, zavisno od pacijenta do pacijenta. Karakterišu ga četiri klasična simptoma: nedostatak vazduha – osećaj gušenja, nepravilan rad srca, bol – probadanje u grudima i zamor. Uslovi koji mogu da dovedu do tegoba su: rat, stanje pre supanja u vojsku, svakodnevna naprezanja, radne i porodične obaveze, finansijska i druga odgovornost, nesklad između mogućnosti i obaveza…

Tegobe se javljaju kod muškaraca, žena i dece. Lekari ponekad, obzirom na tegobe pacijenta, predlažu mirovanje kao da je u pitanju organsko srčano oboljenje. Tada se kod pacijenta javlja strah od fizičkog napora, a kombinacija straha i fizičke neaktivnosti je pogodno tlo za razvoj kliničke slike nervoznog srca. Ponekad produženo mirovanje, zbog sumnje na bolesti uzrokovane virusima, dovodi do pojave nervoze srca. Stoga, lekar mora da bude obazriv pri predlogu mera, posebno kod mladih osoba.

Simptomi neurocikulatorne astenije

Osećaj gušenja – nedostatak vazduha u naporu ili pri izlaganju provocirajućim, neugodnim situacijama je vodeći simptom. Osećaj otežanog disanja dovodi do nemogućnosti da se duboko udahne što smanjuje koncentraciju ugljen dioksida, rezultujući respiratornu – disajnu alkalozu. Ovo uzrokuje blago smanjenje cirkulacije u mozgu, što povećava osećaj straha, glavobolju, muku, slabost, a ponekad dolazi i do gubitka svesti. Isto tako respiratorna alkaloza dovodi do pada koncentracije jonizovanog kalcijuma, a kao posledica nastaju: utrnulost, peckanje prstiju i usana, mišićni grčevi. Često se registruje levostrana bol u grudima, hladni dlanovi, hladan znoj, poremećeno spavanje, slab apetit, poremećeno varenje, često mokrenje, suva usta, crvenilo i drhtavica.

Pacijenti su obično astenične građe – mršavi. Sporije vraćanje ubrzanog rada srca na normalu nakon fizičkog opterećenja je siguran znak nervoznog srca. Krvni pritisak se može povećati pri pregledu ili kod uznemirenosti, ali stalno povišen krvni pritisak se retko nalazi.

Ponekad se registruje blagi šum na srcu i diskretne promene u ekg – zapisu, koje zahtevaju ultrazvučni pregled srca, rentgen snimanje srca i pluća, test opterećenja, a ponekad i koronarografiju. Zatim, laboratorijske analize zbog moguće malokrvnosti, poremećene funkcije štitaste žlezde, virusne infekcije, prehlade… Kod nervoznog srca rezultati ovih testova i pregleda su normalni.

Lečenje nervoznog srca

U lečenju nervoznog srca često mogu da pomognu i sami pacijenti. Kod poremećenog disanja, rastućeg straha i glavobolje stara metoda udisanja predhodno izdahnutog vazduha papirne kese, može prekinuti tegobe. Redovna dozirana rekreativna fizička aktivnost sa postepenim opterećenjem (povećanje dužine staze, brzine hodanja i drugo), takođe pomaže.

Ponekad je potrebno ordinirati lek propranolol da bi se uravnotežila aktivnost nervnog sistema i srčanog rada. Ponekad, ako tegobe potraju duže od šest meseci ili slabost duže od 24 sata posle fizičkog rada, valja razmotriti ordiniranje brzo delujućih sedativa – lorazepam, a potom delimični serotoninski agonist buspiron – anxion. Psihoterapija, individualna ili grupna, takođe pomaže nekim pacijentima.

Pacijenti sa nervoznim srcem mogu voditi normalan život, bez bojazni od neželjenog zdravstvenog događaja.Do sada nije ustanovljeno da nervozno srce skraćuje život. Pacijenti sa ispoljenim simtomima nervoznog srca po odsluženju vojnog roka, odnosno rešavanju psiho – socijalnih problema, se potpuno oporave. Međutim, neki pacijenti ostaju “zarobljeni” u svojim samo nametnutim hroničnim tegobama.

medigroup-logo

MediGroup