Dijagnostička ili terapijska punkcija zgloba

Punkcija zgloba je postupak uklanjanja tečnosti iz prostora oko zgloba uz pomoć igle i šprica. Punkcija zgloba može biti izvedena u:

• dijagnostičke svrhe, pri čemu se punktirana tečnost šalje na citološku, mikrobiološku ili biohemijsku analizu;
• terapijske svrhe, evakuacija tečnosti dovodi do smanjenja otoka kada se prilikom punkcije izvodi i instilacija leka Diprofosa u vidu depo injekcija koje se direktno aplikuju u zglob što smanjuje upalu, bol, otok i omogućava bolju pokretljivost.

Punkcija zgloba se može raditi pod kontrolom ultrazvuka kada se na ekranu prati put igle i ceo proces evakuacije tečnosti. Od pacijenta se traži da sedi ili leži u položaju koji je udoban i koji omogućava lekaru lak pristup zglobu. Lokalni anestetik se koristi za smanjenje bola i nelagodnosti. Kada područje utrne, lekar nakon dezinfekcije kože uvlači iglu u zahvaćen zglob i povlačeći klip šprica aspirira tečnost. Nakon aspiracije lekar uklanja špric sa viškom tečnosti i zamenjuje ga špricem koji sadrži lek. Na kraju postavlja zavoj na mestu punkcije. Kada se završi procedura, uzorak zglobne tečnosti se šalje na analizu.

Postupak može biti neprijatan, ali je ova nelagodnost kratkotrajna. Kako posle nekog vremena postoji mogućnost ponovnog izliva, ova procedura se mora ponoviti nekoliko puta. Kontraindikacije za primenu punkcije zgloba su povreda kože, kožne bolesti ili infekcija kože na mestu gde treba da se obavi punkcija, promene u koagulaciji krvi.

Tokom punkcije zglobova ne nastaju ozbiljne komplikacije. Retko kod nekih pacijenata može doći do krvarenja, oštećenja zgloba ili blagih alergijskih reakcija (osip, svrab, otok) prilikom aplikacije lekova. Nakon punkcije zgloba pacijent treba da miruje naredna 24 sata (zglob se rasterećuje i omogućava se maksimalno delovanje leka), a 2–3 dana da izbegava težak fizički napor i opterećenje zgloba.

Zglobovi su važan deo lokomotornog sistema i predstavljaju spoj kostiju. Tkivo hrskavice na krajevima kostiju pomaže im da se kreću i klize, dok sinovijalna tečnost podmazuje zglobove i hrskavicu i ublažava trenje prilikom pokreta. Kod mnogih traumatskih, degenerativnih i zapaljenskih procesa na zglobovima dolazi do povećanog stvaranja sinovijalne tečnosti ili samnjenja njene resorpcije što rezultira pojavom otoka zglobova. Nakupljena tečnost u zglobovima vrši pritisak na zglob što dovodi do bola i ograničene pokretljivosti zgloba (otežana funkcija). Često može doći i do krvarenja što dovodi do izliva krvi u zglob (haemarthros).

Indikaciju za punkciju zglobova postavlja lekar specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije, specijalista interne medicine reumatolog, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije nakon obavljenog objektivnog pregleda. Punkcija se najčešće radi na kolenu, ali se može raditi i na drugim zglobovima: kuk, skočni zglob, rame, lakat. Stanja koja najčešće dovode do povećanog nakupljanja tečnosti u zglobu su:

• zapaljenske bolesti: artritisi (upala zglobova), uključujući i osteoarthritis i psorijazni artritis;
• autoimune bolesti: reumatoidni artritis, sistemski lupus;
• bakterijske infekcije zglobova, uključujući i Lajmsku bolest;
• traume (povrede) zglobova;
• degenerativna oboljenja zglobova: artroze (gonartroza, koksartroza);
• promene na vezivnom tkivu lokomotornog sistema (tendinitisi, burzitisi);
• metaboličke reumatske bolesti (giht).

• punkcija zgloba je postupak koji se koristi u dijagnostičke i terapijske svrhe;
• postupak može biti neprijatan, ali je ova nelagodnost kratkotrajna;
• nakon punkcije zgloba pacijent treba da miruje naredna 24 sata.