Koje preglede muškarci ne trebaju da odlažu?
„Ne boli me ništa“
Povodom Nedelje muškog zdravlja, koja se obeležava ove nedelje, dr med. Ivan Ćertić, lekar specijalista interne medicine i subspecijalista kardiologije, MediGroup, objašnjava zašto muškarci često kasno odlaze lekaru i šta bi trebalo da proveravaju na vreme.
„Pa ne boli me ništa.“
„Svašta će da mi nađu.“
„Ima vremena, ne mogu sad.“
Ove rečenice, kaže dr med. Ivan Ćertić, najbolje objašnjavaju zašto su preventivni pregledi kod muškaraca često izuzetak, a ne pravilo. Problem je u tome što mnoge bolesti dugo ne daju jasne simptome, pa se pregled neretko zakazuje tek kada tegoba počne da remeti svakodnevni život.
Zašto muškarci odlažu pregled?
„Svi smo svesni da je ‘bolje sprečiti nego lečiti, ali retko ko je razvio naviku da tako i postupa“, kaže dr Ćertić.
Kako objašnjava, razlozi su različiti: od nedostatka navike da se zdravlje čuva od detinjstva, preko nemara i lažnog samopouzdanja, do straha od neizvesnosti i praktičnih prepreka u organizovanju pregleda.
„Statistika iz 2023. kaže da dva od tri stanovnika EU idu na preventivne preglede, za razliku od Srbije, gde samo jedan od trojice građana ide na redovne preglede“, navodi dr Ćertić.
Šta obuhvata osnovni preventivni pregled?
„Osnovni preventivni pregled muškaraca obuhvata prikupljanje podataka o samoj osobi: prisustvo ranijih ili postojećih tegoba ili bolesti, postojanje štetnih navika, profesionalnih rizika, porodičnih sklonosti ka određenim oboljenjima i slično“, objašnjava dr Ćertić.
Zatim slede lekarski pregled, merenje krvnog pritiska, pulsa, disanja i temperature, laboratorijske analize krvi i mokraće, EKG, ultrazvučni pregled trbuha, urološki pregled, kao i druge ciljane dijagnostičke procedure u skladu sa uzrastom, porodičnim opterećenjem i pojedinačnim zdravstvenim rizicima.
Koje analize treba raditi?
„Redovne laboratorijske analize kod muškaraca zavise od uzrasta i rizika, ali ‘osnovni paket’ koji se u praksi najčešće preporučuje kao deo prevencije su kompletna krvna slika, šećer i masnoće u krvi, glukoza natašte i/ili HbA1c, ukupan holesterol, LDL, HDL i trigliceridi“, kaže dr Ćertić.
U osnovnu biohemiju spadaju provera funkcije bubrega, jetre i žučnih puteva, minerali u krvi, opšta analiza mokraće, a po riziku i uzrastu mogu se raditi i PSA, TSH, FOBT, CRP, vitamini i druge analize.
Kada početi sa kontrolama?
„Ako je već napravljena pauza, najbolje vreme da se započne sa sistematskim pregledima jeste odmah nakon čitanja ovog teksta, čim to obaveze i organizacija dozvole“, kaže dr Ćertić.
Preporuke se razlikuju po godinama: u tridesetim je akcenat na osnovnoj prevenciji i životnim navikama, u četrdesetim na proceni kardiovaskularnog rizika i porodičnih sklonosti, dok se od pedesetih uključuju i testovi ranog otkrivanja, odnosno skrininga, zloćudnih tumora prostate i debelog creva.
Koje simptome muškarci ignorišu?
„Skoro sve“, kaže dr Ćertić.
„Muškarci se za trećinu manje javljaju lekaru nego žene. To svakako ne znači da manje obolevaju, naprotiv, već da više i duže ignorišu ili trpe svoje tegobe, čekajući da prođu same od sebe.“
Posebno se, dodaje, dugo zanemaruju tegobe vezane za psihičko zdravlje, jer se anksioznost i depresija kod muškaraca ređe prepoznaju i dijagnostikuju.
Koliko način života utiče na zdravlje?
„Takav način života može se uporediti sa vožnjom automobila u kojoj dolazi do naprezanja vozila, koristi se loše gorivo, motor radi bez odmora i vozi se uglavnom u prvoj ili drugoj brzini. Svakome je jasno da to vremenom dovodi do habanja i kvara sistema“, kaže dr Ćertić.
Dugotrajan stres, nepravilna ishrana, nedostatak sna i fizička neaktivnost značajno povećavaju rizik od povišenog krvnog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, gojaznosti, bolesti zglobova i sklonosti ka raku.
Poruka muškarcima
Preventivni pregled nije znak straha, već odgovornosti. Njegova najveća vrednost je u tome da se rizici prepoznaju na vreme.
„Svoj auto vozite na tehnički pregled svake godine. Odvezite sebe makar svake druge.“
Zakažite pregled:
Kraća pitanja i odgovori
Svi smo svesni da je bolje sprečiti nego lečiti, ali retko ko je razvio naviku da tako i postupa. Razlozi su različiti: od nedostatka navike da se zdravlje čuva od detinjstva, preko nemara i lažnog samopouzdanja, do straha od neizvesnosti i praktičnih prepreka u organizovanju pregleda.
Osnovni preventivni pregled muškaraca obuhvata prikupljanje podataka o samoj osobi: prisustvo ranijih ili postojećih tegoba ili bolesti, postojanje štetnih navika, profesionalnih rizika, porodičnih sklonosti ka određenim oboljenjima i slično.
Redovne laboratorijske analize kod muškaraca zavise od uzrasta i rizika, ali osnovni paket koji se u praksi najčešće preporučuje kao deo prevencije su kompletna krvna slika, šećer i masnoće u krvi, glukoza natašte i/ili HbA1c, ukupan holesterol, LDL, HDL i trigliceridi.
Preporuke se razlikuju po godinama: u tridesetim je akcenat na osnovnoj prevenciji i životnim navikama, u četrdesetim na proceni kardiovaskularnog rizika i porodičnih sklonosti, dok se od pedesetih uključuju i testovi ranog otkrivanja, odnosno skrininga, zloćudnih tumora prostate i debelog creva.
Skoro sve. Muškarci se za trećinu manje javljaju lekaru nego žene. To svakako ne znači da manje obolevaju, naprotiv, već da više i duže ignorišu ili trpe svoje tegobe, čekajući da prođu same od sebe.
Dugotrajan stres, nepravilna ishrana, nedostatak sna i fizička neaktivnost značajno povećavaju rizik od povišenog krvnog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, gojaznosti, bolesti zglobova i sklonosti ka raku.