Bol u donjem delu leđa

Uzroci nastanka bola u donjem delu leđa

- Najčešće su tegobe izazvane degenerativnim promenama na nivou kočmenih pršljenova (spondiloza) koja počinje već posle 30. godine;
- Spondilolisteza (pomeranje pršljenova put napred, najčešće zbog traume);
- Spinalna stenoza (suženje kičmenog kanala kao posledica degenerativnih promena i upalnih, najčešće kod starijih osoba);
- Diskus hernije (DH-prolabiranje pulpnog sadržaja-nucleus pulposus, u okolni prostor i samim tim mogući pritisak na spinalne nerve (npr. N. Ischiadicus najčešće);
- Sy piriforme (sy m. piriformisa tj. pritisak na išijadični nerv tog mišića zbog disbalansa peritrohanterne muskulature);
- Čest je uzrok bolova u lećima i skolioza (krivljenje kičme u levu ili desnu stranu);
- Vrlo često bolovi nastaju i pri dugotrajnom vršenje neke radnje (vožnja automobila, dugo stajanje, hodanje, višesatni rad na računaru, dizanje tereta bez zaštitnih položaja-savijene noge u kolenu i kuku, kao beba u stomaku), razne traume kao što su saobraćajni udesi, povrede u sportu...
- Od čestih uzroka tegoba u leđima treba spomenuti i gojaznost kao vrlo negativna faktor (naslage masne u lumobosakralnom delu kičme i trbuha). Savetuje se obavezno smanjiti TT odogvarajućom ishranom i aktivnostima, vežbama za jačanje trbušno-leđne prese.

Posotoje odlične vežbe koje će pokazati fizioterapeut koje se mogu raditi i u kućnim uslovima 15-20 minuta. Naravno da je u takvim slučajevima važan pregled i savet nutricioniste koji će tako odrediti vrstu i količinu hrane u cilju smanjenja TT.

Dijagnostika bola u leđima

Što se tiče dijagnostike treba obavezno uraditi fizijatrijski ili ortopedski pregled (po potrebi pregled neurologa pa i neurohirurga). Ako je indikovana uraditi i Rtg L-S dela kičme, CT ili MR kao i EMNG (o vrsti pregleda odlučuje ordinarijus tj. lekar koji je pregledao pacijenta).

Smanjivanje bola u leđima i terapije

Kada je dijagnostikovana bolest hroničnih bolova u donjem delu leđa, a to je najčešće lumbalni sindrom, određuje se terapija koja je individualna. Savetuje se uzimanje analgetika (tbl. Paracetamol, najčešće jer je najmanje škodljiv za digestivni trakt), miorelaksansi za opuštanje muskulature. Lekove uvek uzimati posle jela. Savetuje se relativno mirovanje, sada se ne savetuje pasivno ležanje u krevetu kao nekada, zatim prija termoefekat kao i poseban položaj u krevetu tzv. Vilijamsov položaj sa savijenim nogama u kolenu i kuku na jedan ili drugi bok, na leđima, nikako na stomaku!

Kineziterapija i fizikalna terapija su nezamenljivi (laser, UZ, NFMP, elektroforeza raznih medikamenata), koriste a imaju malo neželjenih efekata. Program vežbi treba da sadrži kretanje, dinamičke vežbe, razgibavanje i vežbe istezanja određenih mišića, brže hodanje i svakodnevna šetnja dva puta po 30 min. najmanje.

Važno je izbegavati prinudne položaje (duže stajanje ili sedenje, dizanje težih predmeta bez zaštitnih položaja) i obezbediti adekvatna dušek.

Kiropraktika se u zadnje vreme savetuje, ali u strogo indikovanih slučajevima i obazrivo od strane stručnog lica rađena uvek sa predhodno urađenom MR tog dela kičme. Najbolje je prvo primentiti fizikalnu terapiju, eventualno parenteralnu terapiju tj. injekcije i sve ono što smo napred naveli, uporno i duže vreme pa tek onda ako se ne smire tegobe primentiti i kiropraktiku.

Po smirivanju tegoba važno je naučiti vežbe za lumbo-sakralni deo (Reganove vežbe) i raditi ih redovno da ne bi došlo do novih ataka bolova u donjem delu leđa.

Joga se ne savetuje u ovom slučaju, pilates vežbe imaju značajno mesto u lečenju ovih tegoba.

Operacija i prevencija daljnjih bolova u leđima

U krajnjem slučaju kada ništa od gore navedenih metoda ne donosi rezultat treba operativni zahvat (na eventualni predlog neurohirurga), ali samo kod apsolutnih indikacija.Naravno i banjsko lečenje (stacionarno) je indikovano kao i bavljenje nekom rekreacijom npr. kao najblagotvornijom rekracijom.Za prevenciju tegoba kod bolova u donjem delu leđa, za prevenciju okoštavanja dobra je ishrana bogata voćem, povrćem i nezasićenim masnim kiselinama iz plave morske ribe i hladno ceđenih biljnih ulja. Mnogo je važno da organizam dobije dovoljno vode (najmanje 2l dnevno) jer njen nedostatak kičma brzo oseti.