Magnetna rezonanca 1.5T – MRI abdomena

MRI 1.5 T abdomena je neinvazivna dijagnostička procedura koja koristi magnet 1.5 T (jačine 1.5 tesla), pri čemu se stvaraju jako magnetno polje i radiofrekventni elektromagnetni talasi koji stvaraju slike poprečnog preseka abdomena i daju uvid u stanje abdominalnih organa (jetra, slezina, pankreas, bubrezi, nadbubrežne žlezde). MRI kao dijagnostička metoda je bolja kod razlikovanja normalnog mekog tkiva u odnosu na patološki izmenjeno, ne koristi rendgensko ili X-zračenje, te se smatra bezbednijom alternativom od CT snimanja.

Prilikom pregleda abdomena magnetnom rezonancom od pacijenta se zahteva da ukloni sve metalne predmete sa sebe (nakit, pirsing, sat, slušni aparat, šnale, ukosnice, naočare) jer ga mogu povrediti i dati pogrešnu sliku tokom snimanja. Pacijent treba da obavesti radiologa u slučaju da ima neke metalne implante ili pejsmejker. Pre pregleda pacijenti ne smeju da jedu 6 sati.

Pošto se presvukao u bolnički mantil (može ostati u svojoj odeći, savet je da to bude šira odeću bez metalnih predmeta na njoj), pacijent se postavlja da leži na stolu koji klizi u veliku cev nalik tunelu. Magnetno polje se proizvodi propuštanjem električne struje kroz žičane zavojnice (kalemove) koje se nalaze unutar mašine, a u nekim slučajevima su postavljeni oko dela tela koji se snima, u ovom slučaju abdomena. Ovi kalemovi šalju i primaju radio-talase proizvodeći signale koje detektuje mašina. Kompjuter obrađuje signale i pravi seriju slika od kojih svaka prikazuje tanak presek abdomena. Snimanje traje oko 45 minuta.

Ako tokom pregleda postoji potreba, može se aplikovati kontrastno sredstvo intravenski u cilju bolje vizualizacije promena. U slučaju MRI snimanja primenjuje se paramagnetno kontrastno sredstvo gadolinijum. Mnogo je manji rizik od nastanka alergijske reakcije prilikom upotrebe ovog kontrastnog sredstva u odnosu na jod koji se koristi prilikom CT snimanja. Prilikom snimanja abdomena magnetnom rezonancom proizvode se zvukovi koji prave buku, te mogu biti neprijatni za pacijenta, a zbog uzanog prostora može se stvoriti osećaj klaustrofobije.

MRI prikaz mekih tkiva abdomena kao što su jetra i drugi organi preciznije identifikuje i karakteriše bolest nego druge metode snimanja. Ovo čini MRI neprocenjivim u ranoj dijagnozi i proceni mnogih fokalnih lezija i tumora. Magnetna rezonanca može otkriti promene koje bi bile zaklonjene kostima prilikom snimanja drugim metodama. MRI abdomena indikuje specijalista interne medicine – gastroenterologhepatolog, nefrolog, specijalista opšte hirurgije (abdominalni hirurg), specijalista urologije nakon obavljenog kliničkog pregleda pacijenta.

Simptomi koji navode pacijenta da se javi lekaru su: akutan i hroničan bol u trbuhu, mučnina, nagli gubitak težine, loše opšte stanje, pojava krvi u stolici i urinu, labaratorijski nalazi van referentnih vrednosti kojima uz kliničku sliku prethodni loš nalaz na ultrazvučnom ili CT snimanju i koji ukazuju na postojanje patoloških promena na abdominalnim organima. MRI abdomena može ukazati na problem sa:

• jetrom: ciroza jetre (alkoholna bolest jetre, posledica infekcije virusima hepatitis B i C), apsces i ciste jetre, tumori jetre, kako primarni (benigni i maligni-hepatocelularni karcinom), tako i sekundarni (metastaze);
• pankreasom: zapaljenje pankreasa (pancreatitis), tumori i ciste pankreasa;
• slezinom: hematom slezine (traumatski), zapaljenje slezine;
• bubrezima i nadbubrežnim žlezdama: kongenitalne (urođene) anomalije bubrega, traumatski hematom bubrega, policistična bolest bubrega, hidronefroze (opstruktivna uropatija), kamen u bubregu (urolithiasis), zapaljenja bubrega, tumori bubrega i nadbubrežne žlezde.

• 6 sati pre pregleda pacijenti ne smeju da jedu;
• snimanje traje oko 45 minuta;
• ukoliko je pacijent klaustrofobičan, neophodno je da napomene medicinskom osoblju;
• pacijent treba da ukloni sve metalne predmete sa sebe (nakit, pirsing, sat, slušni aparat, šnale, ukosnice, naočare), jer ga mogu povrediti i dati pogrešnu sliku tokom snimanja;
• ako pacijent ima ugrađen pejsmejker ili neko metalno strno telo, treba da obavesti radiologa o tome (u tom slučaju treba doneti otpusnu listu gde postoje podaci o poreklu istog);
• za MRI pregled abdomena neophodno je uraditi laboratorijske analize (urea i kreatinin) koji nisu stariji 7–10 dana;
• ukoliko postoji bubrežna insuficijencija, neophodna je nefrološka priprema;
• ukoliko pacijent prijavljuje alergiju na kontrastna sredstva, neophodna je alergološka priprema.