Visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak najznačajniji je faktor rizika za niz kardiovaskularnih oboljenja i stanja koja mogu imati smrtni ishod. Povišeni krvni pritisak, pojedinačno gledano, najznačajniji je faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, i to pre svega srčanog udara (infarkta miokarda), srčane slabosti, iznenadne srčane smrti i šloga (moždanog udara). Povišenje gornjeg krvnog pritiska za svakih 20 mmHg udvostručuje šanse za nastanak ovih neželjnih stanja i bolesti, zbog čega je od presudnog značaja rano prepoznavanje znakova arterijske hipertenzije i adekvatno lečenje.

Šta je hipertenzija?

Arterijska hipertenzija, od koje pati svaki četvrti stanovnik naše planete, predstavlja trajno povišenje krvnog pritiska definisano vrednostima iznad 140/90 mmHg. Na osnovu uzroka nastanka deli se u dve velike grupe:

Esencijalna (hipertenzija nepoznatog uzroka koja se dijagnostikuje u 95% svih slučajeva trajno povišenog krvnog pritiska) češće se javlja u porodicama gde već postoji hipertenzija, zatim kod osoba koje unose više kuhinjske soli u ogranizam, gojaznih i fizičkih neaktivnih ljudi, pušača, bolesnika izloženih hroničnom stresu.

Sekundarnu hipertenziju, kod koje je uzrok poznat (oboljenja bubrega, nadbubrega, štitaste žlezde, hipofize, upotreba tableta za kontracepciju).Esencijalna arterijska hipertenzija najčešće zahteva stalnu primenu lekova i redovne lekarske kontrole, dok se sekundarna leči eliminisanjem uzroka.

Simptomi arterijske hipertenzije

Simptomi arterijske hipertenzije mogu biti glavobolja, zujanje u ušima (tinitus), vrtoglavica, mučnina, osećaj težine u grudima, kratak dah, brzo zamaranje, slabija tolerancija napora i smetnje vida. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da bolest često nema nikakvih simptoma, te je zbog toga i zovu ”tihi ubica”. Ponekad nastaje hipertenzivna kriza – nagli skok krvnog pritiska praćen jakom glavoboljom, povraćanjem i prolaznim neurološkim deficitima. To je hitno stanje i zahteva brzu reakciju kako bi se krvni pritisak snizio te sprečile posledice koje mogu biti fatalne.

Dijagnoza hipertenzije pomoću 24h holtera

Dijagnoza se postavlja na osnovu merenja krvnog pritiska, kao i pomoću 24h holtera, kojim se može dokazati ili isključiti hipertenzija ”belog mantila”, stanja kada se povišeni krvni pritisak javlja isključivo u lekarskoj ordinaciji. Holterom se može proceniti i uspešnost regulisanja krvnog pritiska nakon primene terapije.

Opšta bolnica ”Medigroup”, u okviru Centra za hipertenziju, pruža sveobuhvatno sagledavanje hipertenzije. Osnovna ideja je da se kroz multidisciplinarni pristup pacijentu na jednom mestu i u jednom danu postavi dijagnoza arterijske hipertenzije, utvrdi njen uzrok, ozbiljnost stanja i eventualno oštećenja srca, krvnih sudova, bubrega i očiju, nakon čega se bolesniku odmah preporučuju određeni režim života i adekvatna medikamentozna terapija.

Nakon kardiološkog pregleda potrebno je uraditi EKG, ultrazvuk srca, integralne laboratorijske analize s posebnim naglaskom na kardiovakularne faktore rizika. Potom sledi ultrazvučni pregled trbuha, te pregled endokrinologa i nefrologa. Takođe, neophodno je obaviti kontrolu očnog dna, jer je to jedino mesto u organizmu gde se pomoću neinvazivnih metoda mogu videti krvni sudovi, kao i posledice uticaja hipertenzije na njih.

Na kraju, po pristizanju laboratorijskih nalaza i završetku drugih specijalitičkih pregleda, pacijent dolazi ponovo kod kardiologa, koji postavlja konačnu dijagnozu. Ukoliko je potrebno, može se uraditi i dopunska dijagnostika, kao što su test fizičkog opterećenja, ultrazvučni pregled krvnih sudova glave i vrata, ruku i nogu, kao i pregled skenerom ili magnetnom rezonancom određenih delova tela i organa.

Na taj način, pored postavljanja dijagnoze arterijske hipertenzije, definiše se uzrok, kao i posledice njenog dejstva na takozvane ciljne organe. Tom prilikom pacijentu se daje preporuka za primenu lekova.

Lečenje i prevencija povišenog krvnog pritiska

Danas nam na raspolaganju stoje moćni lekovi za lečenje povišenog krvnog pritiska. Ali pre primene medikamenata trebalo bi pokušati krvni pritisak regulisati promenom načina života. Ukoliko ove mere ne urode plodom, pribegava se upotrebi medikamenata – primenom jednog leka ili kombinacijom dvaju. Ako ovakva terapija ne reguliše krvni pritisak, koristi se više lekova.

Prevencija povišenog krvnog pritiska od izuzetnog je značaja. Pre svega, potrebno je ograničiti konzumiranje soli na pet do šest grama dnevno, kao i alkohola, izbegavati duvanski dim i pušenje, redovno upražnjavati fizičku aktivnost (više od pola sata dnevno pet do sedam dana u nedelji), smanjiti stres, regulisati šećernu bolest. Preporučuje se što veći unos povrća, voća i namirnica s niskim sadržajem masti, smanjenje telesne težine i održavanje optimalne kilaže. Primer gotovo idealnog jelovnika jeste mediteranska ishrana. Dosledno sprovođenje preventivnih mera sprečiće nastanak arterijske hipertenzije i njenih posledica.

Najčešće komplikacije koje izaziva hipertenzija su: gubitak vida - glaukom, oštećenje krvnih sudova - moždani udar (šlog), oštećenje krvnih sudova - ateroskleroza, srčani udar, oštećenje bubrega i tumor nadbubrežne žlezde. 

dr Goran Rađen Kardiolog
specijalista interne medicine i supspecijalista kardiologije
Opšta bolnica MediGroup

Informacije i zakazivanje