Najčešća pitanja i dodatne informacije
Šta je holecistektomija
Holecistektomija je procedura hirurškog otklanjanja žučne kese.
Kako se izvodi otklanjanje žučne kese
Laparoskopska holecistektomija se izvodi u opštoj anesteziji, kroz više manjih rezova u predelu pupka i gornje polovine trbuha. Postavljaju se portovi i aplicira gas CO2 pod pritiskom i kreira pneumoperitoneum. Uz korišćenje specijalno kreiranih hirurških instrumenata preparišu se žučna kesa, krvni sudovi i žučni vod koji se podvezuju i presecaju. Odvaja se žučna kesa od svoje lože jetre i odstranjuje, te upućuje na histopatološku analizu. U slučaju perforacije žučne kese, trbušna duplja se ispira i drenira. Hirurški rezovi se rekonstruišu pojedinačnim šavovima. Po potrebi postavlja se abdominalni dren.
Otvorena holecistektomija se izvodi u opštoj anesteziji, kroz hirurški rez na desnoj prednjoj strani trbuha, najčešće dužine od 5–10 cm. Preseca se koža sa potkožnim tkivom, fascija i mišić i otvara trbušna duplja. Uz korišćenje hirurških instrumenata preparišu se žučna kesa, krvni sudovi i žućni vod, koji se podvezuju i presijecaju. Odvaja se žučna kesa od svoje lože jetre i odstranjuje, te upućuje na histopatološku analizu. U slučaju perforacije žučne kese, trbušna duplja se ispira i drenira. Hirurški rez se rekonstruiše šavovima.
Kada se zakazuje i zbog čega se obavlja holecistektomija
Holecistektomija je indikovana kod postojanja kamena u žuči, polipa u žučnoj kesi, zapaljenja. Najčešće se javlja bol ispod desnog rebarnog luka, koji se pojačava nakon uzimanja masne hrane. Slučajno se otkiva kod sistematskih pregleda ultrazvučnim nalazom ili drugom radiološkom metodom. Kod akutnih stanja se javljaju svi znaci infekcije, temperatura, jak bol u trbuhu, visoki zapaljenski faktori u laboratorijskim analizama. Migriranje sitnih kamenčića može dovesti do žutice i pojave akutnog zapaljenja pankreasa, stanja koje može ugroziti Vaš život. Kada su u pitanju hitna stanja, pregledi se ne zakazuju već se pacijenti hitno šalju u Opštu bolnicu MediGroup, koja ima organizovanu hiruršku službu 24h/365 dana u godini.
Važne napomene
Procedura zahteva detaljnu preoperativnu pripremu: laboratorijske pretrage koje nisu starije od 15 dana, internisitički – kardiološki pregled i obaveznu hospitalizaciju. U hitnim stanjima obrada je hitna i operativni zahvat se organizuje u kratkom vremenu od prijema u bolnicu.
Lekar detaljno objašnjava proceduru i zatražiće da se potpiše formular kojim se daje saglasnost za obavljanje procedure. Potrebno je pažljivo pročitati obrazac, te postaviti pitanja ukoliko se jave neke nedoumice. Pacijent treba da obavesti svog lekara ukoliko je u drugom stanju, alergičan na neke lekove ili hranu, koje lekove uzima, da li ima problema sa poremećajem koagulacije krvi i da li uzima lekove koji utiču na zgrušavanje krvi. Nakon procedure može se javiti bol u predelu operativnih rana ili manje krvarenje. Boravak u bolnici je do 24h, osim u slučaja perforacije žučne kese. Treba isplanirati da pacijenta nakon otpusta iz bolnice neko odveze kući, jer se ne preporučuje upravljanje motornim vozilom nakon procedure. Obavezno je mirovanje 10 dana i pošteda od fizičkih aktivnosti. Redovno previjanje se obavlja treći dan u hirurškoj ambulanti. Skidanje konaca se planira 7–10 dana od dana operacije, a definitivan histopatološki nalaz i kontrolni pregled ordinirajućeg hirurga za 7–15 dana. Procedura zahteva detaljnu preoperativnu pripremu: laboratorijske pretrage koje nisu starije od 15 dana, internisitički – kardiološki pregled i obaveznu hospitalizaciju. U hitnim stanjima obrada je hitna i operativni zahvat se organizuje u kratkom vremenu od prijema u bolnicu.
Lekar će detaljno objasniti proceduru i zatražiti da se potpiše formular kojim se daje saglasnost za obavljanje procedure. Potrebno je pažljivo pročitati obrazac, te postaviti pitanja ukoliko se jave neke nedoumice. Pacijent treba da obavesti svog lekara ukoliko je u drugom stanju, alergičan na neke lekove ili hranu, koje lekove uzima, da li ima problema sa poremećajem koagulacije krvi i da li uzima lekove koji utiču na zgrušavanje krvi. Nakon procedure moge se javiti bol u predelu operativnih rana ili manje krvarenje. Boravak u bolnici je do 2 dana osim u slučaju perforacije žučne kese ili malignih stanja. Treba isplanirati da pacijenta nakon otpusta iz bolnice neko odveze kući, jer se ne preporučuje upravljanje motornim vozilom nakon procedure. Obavezno je mirovanje 10 dana i pošteda od fizičkih aktivnosti. Redovno previjanje se obavlja treći dan u hirurškoj ambulanti. Skidanje konaca se planira 7–10 dana od dana operacije, a definitivan histopatološki nalaz i kontrolni pregled ordinirajućeg hirurga za 7–15 dana.
Naš tim iskusnih stručnjaka
