Bračni sterilitet
Uprkos činjenici da je reproduktivna medicina poslednjih dvadesetak godina napredovala, bračni parovi moraju da prođu niz ispitivanja uzročnika neplodnosti pre nego što se odluče o daljem lečenju. Problem bračnog steriliteta postoji ukoliko bračni par u toku godine ne začne potomstvo, uprkos činjenici da seksualne odnose imaju redovno, a seksualni akt obave normalno. Već odavno je dobro poznata činjenica da je u oko polovini slučajeva bračnog steriliteta „krivac“ muškarac. Devedesete godine prošlog veka su donele veliki napredak u reproduktivnoj medicini, uspešnim eksperimentima sa vantelesnim začećem te uspešnim kloniranjem, koje je dovelo do stvaranja čitavog niza vrlo kompleksnih dilema oko opstanka i produžetka ljudske vrste. Često je, ovakav visoko tehnološki pristup reproduktivnoj medicini, zanemarivao činjenicu da se mnogi slučajevi muške neplodnosti, kao što su varikocela, opstrukcija semenovoda ili infekcija, mogu lako i efikasno tretirati klasičnim načinom lečenja. Sa druge strane, bez potpunog ocenjivanja svakog neplodnog muškarca mogu se prevideti mnoge važne bolesti kao testikularni tumori, tumori hipofize ili neurogena oboljenja.
Fizikalni pregled i laboratorijsko ispitivanje neplodnosti muškarca
Lekar, koji se bavi ispitivanjem bračnog steriliteta, kada je u pitanju muškarac, mora imati sve relevantne podatke o njegovoj seksualnoj istoriji, prethodno preležanim bolestima, operacijama, urinarnim infekcijama, seksualno prenosivim bolestima, povredama genitalija ili kičmene moždine, šećernoj bolesti, ali i uzimanju pojedinih lekova i droga. Svakako da mu moraju biti poznate i razne nepravilnosti kod partnerke kao ovulatorne disfunkcije, abnormalnosti jajovoda, endometrioze, abnormalnosti cervikalne sluzokože i mnoge druge.
Fizikalni pregled muškarca, a posebno sadržaja mošnica, mora se raditi u toploj prostoriji i to u stojećem položaju. Nalaz malih testisa, nedovoljne tvrdoće, govori, na primer, o njihovoj nerazvijenosti. Izražena varikocela (proširene vene iznad testisa – najčešće na levoj strani) su čest razlog lošeg spermograma. Istovremeno, otkrivanje epididimalnih cista ili spermatocele je bez značaja za plodnost.
Osnovno laboratorijsko ispitivanje kada je u pitanju neplodnost je ispitivanje semena – spermogram i to u najmanje dve do tri analize u razmaku od nekoliko nedelja. Davanju semena na pregled mora da prethodi petodnevna apstinencija od seksualnih odnosa. Svež ejakulat je zgrušavanje, koje podleže pretvaranju u tečnost u toku pet do 25 minuta. Svetska zdravstvena organizacija je 1999. godine definisala referentne vrednosti za spermogram. Količina ejakulata mora da bude dva ili više mililitara, a pH-7,2 ili više. Broj spermatozoida na jedan mililitar 20 miliona ili više. Totalni broj spermatozoida 40 miliona ili više. Pokretljivost – 50 odsto ili više A+B pokretljivosti ili 25 odsto ili više A stepena pokretljivosti (progresivno pokretni spermatozoidi). Normalnih oblika 60 odsto ili više. L manje od jedan milion na jedan mililitar.
Uz spermogram, u ispitivanju muške neplodnosti značajno je i ispitivanje hormonskog statusa (FSH, LH, prolaktin i testosteron). Na primer, povišene vrednosti serumskog FSH su indikativne za ozbiljne probleme u spermiogenezi. Uopšteno gledajući, hormonski status treba uvek napraviti kada je broj spermatozoida na jedan mililitar manji od dest miliona, ali i onda kada postoji sumnjiv nalaz pri fizikalnom pregledu ili istoriji bolesti.
Muška neplodnost
Kada se radi o muškoj neplodnosti treba razlikovati sledeća stanja: Aspermia je potpuni nedostatak sperme. Azoospermia je odsustvo spermatozoida u spermi i obično je posledica teških poremećaja u spermiogenezi ili posledica opstrukcije semenovoda.
Oligospermia je stanje kada je broj spermatozoida manji od 20 miliona na jedan mililitar. Asthenospermia je defekt u pokretljivosti spematozoida. Do asthenospermije mogu da dovedu infekcije genitalnog trakta, prolongirana apstinencija, antispermatozoidna antitela, varikocela, itd. Teratospermia je defekt u morfologiji spermatozoida odnosno pojava više od 40 odsto njihovih abnormalnih oblika.
Svakako da treba imati u vidu da su često kombinovana navedena stanja. Bazirano na osnovnom ispitivanju i diferencijalnoj dijagnozi postoje brojna dodatna testiranja u ispitivanju uzroka muškog steriliteta kao što je određivanje direktnih i indirektnih antispermatozoidnih antitela, ispitivanje sumnjive infekcije, tzv. intracelularnim mikroorganizmima (Chlamydia, Mycoplasma, Ureaplasma), vazografija, transrektalni ultrazvuk, skrotalni ultrazvuk, abdominalni ultrazvuk, itd. Kod bolesnika sa azoospermijom se obavezno izvodi biopsija testisa.
Rezultati uzimanja istorije bolesti, fizikalnog pregleda i laboratorijski testovi pomažu lekarima da pacijente razvrstaju u dijagnostičke kategorije. Ove kategorije obuhvataju uzrok neplodnosti, ali često ukažu i da ona može biti potpuno nepoznatog uzroka.
Terapija muške neplodnosti
U terapiji muške neplodnosti koriste se brojni medikamenti i to ciljano prema njenom uzroku. Poznato je da danas asistirana reprodukcija predstavlja izuzetan pomak u lečenju neplodnih bračnih parova. U asistiranu reprodukciju spadaju intrauterina inseminacija te fertilizacija in vitro (popularna „epruveta“). Obe metode su u razvijenim centrima toliko usavršene da se oplođenje jajne ćelije, uzete laparoskopski, mogu uraditi i spermatozoidima, dobijenim punkcijom testisa, specijalnim mikrokanilama. Sigurno da se mnogi problemi opstrukcije semenovoda mogu rešavati i hirurškim odnosno mikrohirurškim putem.
