23. januar 2024.

Impetigo (zarazna bakterijska infekcija kože)

Impetigo je infekcija kože izazvana bakterijama, streptokokom i/ili stafilokokom. Impetigo je zarazno oboljenje i može se preneti osobama koje su u bliskom kontaktu sa obolelima. Nije potrebna izolacija pacijenta, ali treba uzeti u obzir da je Impetigo moguće preneti drugim osobama sa kojima obolela osoba dolazi u direktan kontakt.

Stoga, oboleli ne treba da ide u kolektiv, deca u školu ili obdanište sve do ozdravljenja. Među ukućanima su potrebne, takođe, mere opreza uz poštovanje osnovnih pravila higijene.

Da bi neko oboleo od impetiga potrebno je:

- Da postoji ulazno mesto za infekciju, mikropovreda ili povreda kože, neadekvatna barijerna funkcija kože, trenutno neadekvatan imunitet kože kao najvećeg organa;

- Kontakt sa izazivačem infekcije - u ovom slučaju stafilokokom ili streptokokom;

- Ne postoje posebne preporuke za prevenciju osim redovne higijene i nege kože.

Impetigo se javlja u svim uzrastima. Često su deca pacijenti oboleli od Impetiga, a češće se pojavljuje u letnjem periodu.

Simptomi, dijagnoza i lečenje impetiga

Na klinički neizmenjenoj koži pojavljuju se mehurići, mlitavog ili napetog krova, ispunjeni bistrim ili zamućenim sadržajem, a posle nekoliko dana, kad se sadržaj isprazni, pretvaraju se u tanke medno žute ili smeđe kraste. Promene se šire periferno, a u centru postepeno dolazi do smirivanja. Regionalne limfne žlezde mogu da budu uvećane, ali opšte stanje pacijenta nije poremećeno.

 

Dijagnoza Impetiga se postavlja kliničkim i potvrđuje mikrobiološkim pregledom, tj. nalazom brisa izmenjene kože. Lečenje se sprovodi lokalnom i/ili sistemskom antibiotskom terapijom prema antibiogramu (u najvećem broju slučajeva neophodno je uništiti uzročnike sistemskom antibiotskom terapijom) i potrebno je uzeti kontrolni bris kože.

 

Poseban oprez neophodan je u lečenju stafilokoknog impetiga kod male dece zbog mogućih, retkih, ali i veoma ozbiljnih komplikacija kao što je stafilokokni sindrom oparene kože. Ukoliko se infekcija ponavlja treba tražiti hronične nosioce mikroorganizama - kliconoše kod kojih su navedene bakterije prisutne u nosu ili grlu.

 

Moguća je sekundarna impetiginizacija, koja je posledica nadovezivanja streptokokne ili stafilokokne infekcije kože kod nekih dermatoza - ekcema, šuge i drugih. Lekar mora uvek to da ima na umu i da traga za eventualno prisutnim osnovnim oboljenjem kože.

medigroup-logo

dr Aleksandra Aleksić

spec. dermatovenerolog Dom zdravlja Dr Ristić