Apneja (Sleep Apnea) u spavanju
Do skora se smatralo da hrkanje predstavlja zanemarljiv zdravstveni problem. Međutim, u poslednje četri decenije, nakon intenzivnog proučavanja, došlo se do zaključka da hrkanje može biti jedan od glavnih simptoma koji može da ukaže na mnogo ozbiljniji problem - apneju u spavanju.
Činjenice o apneji i hrkanju
Ovaj česti poremećaj spavanja podrazumeva periodične zastoje u disanju tokom sna, koji mogu biti opstruktivnog ili centralnog tipa. Kod opstruktivne apneje dolazi do mlitavosti i kolapsa mekih tkiva gornjih disajnih puteva čime je sprečen prolazak vazduha. Smatra se da je poremećaj klinički značajan ako se u toku noći javi više od 5 ovakvih zastoja na sat spavanja, i ako oni pojedinačno traju duže od 10 sekundi. Apneja opstruktivnog tipa je znatno češća (devet od deset svih slučajeva apneje je posledica opstrukcije gornjih disajnih puteva). Procena je da između 2 i 4 procenata stanovništva pati od ovog poremećaja (oko 300 000 ljudi u zemlji veličine naše), pri čemu su u više od 65% slučajeva u pitanju muškarci. Značajan broj slučajeva apneje se otkriva i kod dece.
Dijagnostikovanje i lečenje apneje
Klinički pregled je neophodan ali često ne i dovoljan da bi se utvrdila ozbiljnost poremećaja. Zbog toga je po pravilu neophodno napraviti merenje funkcije disanja u toku spavanja pomoću specijalizovanih aparata (tzv. polisomnografija).
Najznačajnije posledice su vezane za povećanu dnevnu pospanost i kardio-vaskularne poremećaje. Prekomerna dnevna pospanost i umor su, pored hrkanja, uočljivi i lako se prepoznaju. Osobe koje boluju od apneje u spavanju se često žale da se osećaju neispavano i posle dugog spavanja.
Najčešći kardiovaskularni poremećaji su:
- Infarkt miokarda;
- Srčana slabost;
- Cerebro-vaskularni poremećaji;
- Srčane aritmije;
- Povišen krvni pritisak;
- Plućna hipertenzija;
- Zadebljanje leve komore srca;
- Iznenadna smrt.
Najefikasniji vid lečenja apneje je CPAP (kontinuirani pozitivni vazdušni pritisak). U raznim varijantama, postoje i aparati (autoCPAP, BiPAP) koji isporučuju vazduh pod varijabilnim pritiskom, čime prvenstveno olakšavaju proces izdisanja vazduha. Ostale metode lečenja uključuju upotrebu posebnih viličnih proteza, hirurške intervencije, bihevioralne intervencije i upotrebu lekova.
Simptomi apneje
Da li imate apneju?
- Osećam se pospano ili umorno i posle dužeg spavanja?
- Pospan sam dok vozim
- Često imam glavobolje?
- Često se budim nadraženog grla?
- Rečeno mi je da glasno hrčem?
- Rečeno mi je da moje disanje periodično utihne u toku spavanja?
- Dešava se da se u toku noći budim uz gušenje ili kratkog daha?
- Imam česte noćne more?
- Imam probleme sa kontrolom mokrenja?
- Imam neobjašnjivo visok krvni pritisak?
Ukoliko ste odgovorili potvrdno na tri ili više pitanja, postoji velika verovatnoća da patite od apneje u spavanju. Preporučujemo vam da se što pre obratite stručnjaku za poremećaje spavanja koji će, posle odgovarajućih testova, preduzeti neophodno lečenje.
