Ishrana dece školskog uzrasta
Rast i razvoj deteta su rezultat genetskih faktora, ali i drugih faktora na koje možemo da utičemo, od kojih je najvažnija ishrana. Pravilna ishrana je osnovna baza dobrog zdravlja deteta i podrazumeva pravilan i raznovrstan izbor namirnica, koja sadrži sve hranljive i zaštitne sastojke i optimalan dnevni unos energije. Pravilnim unosom hranljivih sastojka telo održava vitalnost, aktivnost i otpornost na bolesti.
Nepravilna ishrana i gojaznost kod dece
Rezultati sistematskih pregleda učenika osnovnih i srednjih škola u poslednjih nekoliko godina pokazuju da je sve veći broj dece gojazne ili neuhranjene, a sve manji broj normalno uhranjene.
Razlog je ishrana bazirana na brzoj hrani, belom i lisnatom pecivu, čipsu, raznim grickalicama, gaziranom piću, slatkišima, nedovoljna fizička aktivnost i neredovni obroci. Takva nepravina ishrana dovodi kod dece do pojave gojaznosti, dijabetesa, visokog pritiska, do povećanja masnoća u krvi, deformiteta kičme, anemije, nedostatka kalcijuma, rahitisa i neotpornosti organizma.
Izvestan broj dece boluje od mentalno uslovljenih poremećaja ishrane, anoreksije (odbijanje hrane) i bulimije (preterano uzimanje hrane i namerno povraćanje), što bi roditelji trebali da prepoznaju i ne ignorišu problem.
Prioritetne namirnice u ishrani školske dece
Iz grupe žitarica i prozvoda od žitarica prednost dati hlebu i pecivu od crnog i polubelog brašna sa dodatkom mekinja, integralnom pirinču, musliju, korn fleksu, proji i palenti. Mleko, kiselomlečni proizvodi i mlad sir treba da budu zastupljeni svakodnevno u ishrani dece. Kiselomlečni proizvodi se mogu koristiti i u kombinaciji sa svežim voćem kao voćni jogurt. Ova grupa namirnica je bogata belančevinama i glavni izvor kalcijuma.
Iz grupe mesa, riba i jaja, preporučuju se nemasne mlade vrste mesa: juneće, pileće i ćureće belo i morske ribe koje imaju prednost nad mesnim prerađevinama (viršle, salame, paštete, itd). Povrće i voće treba jesti svakodnevno, pre svega u svežem stanju, jer su bogat izvor biljnih vlakana, vitamina i minerala. Male su kalorijske vrednosti, a velike su hranljive vrednosti.
Dnevno treba najmanje unositi namirnice iz grupa masti i šećera. Masti treba da se obezbeđuju iz raznovrsno hladno ceđenih ulja, koja treba da se koriste kao dodatak salati ili jelu na kraju termičke pripreme. Slatkiše treba svesti na najmanju moguću meru i ne kupovati ih deci. Na taj način će se sprečiti navikavanje dece da uživaju u slatkišima. Nisu samo bombone, čokolade, keks … jedini dezerti. Jednako slatki, a zdravi mogu da budu, na primer sutlijaš od integralnog pirinča, voćna salata, šejk od banane, korn fleks sa kakao mlekom, musli sa suvim voćem i mlekom, voćni jogurt, palačinke od integralnog brašna, voćni kolač, itd. Od napitaka prednost imaju gusti, mutni sokovi bez dodatka šećera i sveže ceđeni sokovi sa kojima treba biti umeren, a gazirane i veštački obojene napitke izbaciti iz upotrebe.
Pravilna ishrana dece - navika koju stiču u porodici
Roditelji moraju da imaju na umu da deca oponašaju odrasle u svemu, pa i u načinu ishrane. Navike koje se steknu u porodici najčešće se održavaju tokom celog života, kako pri izboru namirnica, tako i u načinu pripreme. Ukoliko roditelji imaju loše navike u ishrani ili ne vole neke namirnice, i deca će to prihvatiti. Tako, na primer, dete koje odrasta u porodici gde se ne jede crni hleb, ili gde se ne sprema spanać, teško da će kasnije poželeti da proba njihov ukus. Zato decu treba navići na što raznovrsnije namirnice da bi se navikli na njihov ukus.
Deca školskog uzrasta treba da imaju pet obroka dnevno, podeljena u tri glavna (doručak, ručak, večera) i dve užine. Obroke treba uzimati uvek u istom ritmu, na tri do četiri sata. Doručak je izuzetno važan obrok i ne treba ga preskakati. Deca, koja ne doručkuju, imaju slabiju koncentraciju i rezultate od dece koja doručkuju.
Zdrava užina - zdravo dete
Najlakše je dati novac detetu da kupi užinu, što jeste brzo rešenje, ali nije dobro ni zdravo za dete. U većini slučajeva novac za užinu deca potroše na grickalice i gazirane napitke. Voće zamene slatkišima, a glavno jelo hamburgerom, hot-dogom, pogačicama, čipsom, palačinkom sa eurokremom, a mleko i voćni sok zamene gaziranim sokom. Sa nutricionističke tačke gledišta ovakva užina je miks masti, šećera, kofeina, veštačkih aditiva, velike kalorijske vrednosti, a male hranjive vrednosti.Najbolje rešenje je da deca nose pripremljen obrok od kuće. Pri spremanju užine treba poslušati želju dece i i spremiti im ono što vole da jedu. Ukusan, a zdrav sendvič se pravi brzo, od integralne kifle namazane maslacem, kamada sira ili šunke, lista kupusa ili zelene salate, parčeta paprike ili paradajza. Uz sendvič treba spremiti sok ili jogurt i neko voće. Umesto šunke i sira može pileće meso ili tunjevina. Možete napraviti egzotične tortilja- sendviče, koje će dete obožavati. Tortilja se filuje nemasnim sirnim namazom (umesto majoneza), sitno iseckanom piletinom (pripremljenom na električnom roštilju), uz dodatak salate po želji.Ukoliko želite još informacija o pravilnoj ishrani, savet ili imate nedoumice da li se pravilno hranite, obratite se Savetovalištu za ishranu u Domu zdravlja Dr Ristić.
