Vaginalne infekcije
Prekomerna upotreba antibiotika, kortikosteroida, lekova za imunitet, kontraceptivnih tableta, ali i alkalnih sapuna, agresivnih deterdženata za pranje veša, sintetičko donje rublje, neadekvatni dnevni ulošci i preparati za intimnu higijenu, pa i kondomi - sve to iritira i izaziva vaginalne infekcije.
Genitalna kandidijaza - najčešća vaginalna infekcija
Genitalna kandidijaza je najčešća vaginalna infekcija kod žena reproduktivnog životnog doba. Baketrijska vaginoza (ranije označena kao nespecificni vaginitis) je na drugom mestu po učestalosti i veoma je uporna vaginalna infekcija. Kandidijaza je skoro uvek posledica autoinfekcije, tj. infekcije gljivicama, koje normalno nastanjuju čovekov organizam i koje se iz određenih razloga, u određenom trenutku počnu intenzivno razmnožavati.
Najčešći razlozi su: prekomerna upotreba antibiotika širokog spektra, kortikosteroida, imunosupresiva, kontraceptivnih tableta, prekomerna higijena polnih organa upotrebom alkalnih sapuna, koji uništavaju normalnu floru sluzokože, trudnoća, menstruacija, neadekvatan veš ili higijenski ulošci, neregulisana šećerna bolest... Simptomi su pojačan beličasti sekret, intenzivan svrab i iritacija u vagini i vulvi. Sekret je beličast, gust kao sir, bez mirisa. Na zidovima vagine i na vulvi ima otoka i crevnila.
Infekcija se vrlo lako dijagnostikuje na osnovu kliničke slike i/ili laboratorijskom (mikrobiloškom) analizom vaginalnog sekreta. Leči se antimikoticima u obliku vaginaleta, krema ili tableta.
Bakterijska vaginoza
Bakterijska vaginoza je poremećaj normalne bakterijske flore vagine. Najčešće je u vezi sa gubitkom protektivnog laktobacila, koji normalno živi u vagini, a prisutna je i predominacija anaerobnih bakterija (Gardnerella vaginalis). Iako patogeneza i način prenošenja bakterijske vaginoze nisu u potpunosti poznati, danas je moguće gotovo kod svih pacijentkinja postaviti dijagnozu i sprovesti efikasnu terapiju. Karakteriše je sivo – beličasti homogeni vaginalni sekret, neprijatnog mirisa, svrab, peckanje i bol. Karakterističan miris se često pojačava nakon intimnih odnosa i posle menstruacije. Leči se preparatima metronidazola, koji se koriste lokalno (vaginaleta) ili kao tablete za oralnu primenu. U poslednje vreme, zbog upornosti i čestih recidiva, propisuje se i lek metronidazol, a na kraju vaginalni probiotik, koji služi za regulaciju (obnovu) vaginalne flore.
S obzirom da su kandijdiaza i bakterijska vaginoza jako uporne i često s recidivom, potrebno je adekvatno lečenje lokalnim preparativa, ali i sistemsko - tabletama za oralnu primenu (antimikotici i antbiotici). Kod jako upornih infekcija treba tragati za stanjima (bolestima), koja doprinose nastanku infekcije. Takođe, treba lečiti ili sanirati osnovnu bolest (dijabetes) ili stanje (pad imuniteta). Nakon lečenja infekcije valja obavezno uraditi kontrolne briseve radi utvrđivanja efikasnosti terapije.
Dermatitisi, ekcemi i alergijske manifestacije
Nisu retki ni kontaktni dermatitisi, ekcemi i alergijske manifestacije u genitalnoj regiji. Promene se manifistuju najčešće na koži genitalne i analne regije, poput svraba, otoka i crevnila. Uzrok ili provocirajući faktor mogu da budu razni preparati za intimnu higijenu, intimni pirsing, deteredženti i omekšivači za rublje, lateks u kondomu ili sintetička odeća. Takve promene saniramo uz prethodnu konsultaciju ili adekvatno lečenje kod dermatovenerologa.
Mnoge seksualno prenosive bolesti mogu da uzrokuju vaginalnu iritaciju, poput trihomonijaze, hlamidije, mikoplazme, ureplazme i HPV infekcija (polne bradavice ili kondilomi). Infekcija izazvana Humanim papiloma virusom je najrasprostranjenija polno prenosiva bolest (neki izvori navode da čak 70% ljudi biva inficirano u toku života), ali je najveći broj asimptomatski. Ukoliko se dijagnostikuje neka seksualno prenosiva bolest, leče se oba prtnera, a prevencija podrazumeva da se koristite kondom svaki put kod intimnih odnosa i izbegava promiskuitet. Ukoliko mislite da ste zaraženi, izbegavajte seksualni kontakt i posetite lekara.
Vaginalni svrab, sekret, peckanje
Ukoliko imate simptome kao što su genitalni sekret, peckanje, neobičan bol ili osip, odmah konsultujte lekara i nemojte imati intimne odnose dok ne utvrdite da li ste zaraženi. Čim osetite svrab ili iritaciju genitalne regije obratite se ginekologu. Ne koristiti terapiju ni pomoćne lekovite preparate bez prethodnog pregleda ili konsultacije ginekologa. Izbegavajte preparate za intimnu negu i vaginalno ispiranje, jer to može da naruši vaginalnu floru, a gelovi (kupke i sapuni) da oštete zaštitini sloj kože, tj. površnu barijeru i omoguće lakši prodor toksičnih materija kroz slojeve kože što kasnije može da izazove reakciju.
