Pregled neurologa

Pored napretka u dijagnostici bolesti nervnog sistema i medicine uopšte, pregled lekara specijaliste neuriologa je nezamenljiv i najvažniji početni korak u ispitivanju i dijagnostici neuroloških bolesti.

Lekar neurolog dobija dragocene informacije pregledom pacijenta prilikom ulaska u ordinaciju, posmatranjem njegovog aspekta i hoda, verbalne komunikacije tokom uzimanja podataka o njegovim tegobama (anamneza), kao i podataka o njegovim ranijim bolestima ili povredama i sklonostima (lična anamneza), kao i o eventualnim bolestima u porodici.

Nakon inspekcije i anamneze obavlja se neurološki pregled u užem smislu reči:

– Pregled glave i vrata: obraća se pažnja na eventualne vidljive povrede ili anomalije (deformiteti), palpatorna bolna osetljivost pojedinih delova glave (tzv. Waleuxove tačke), pokretljivost glave i vrata, pojačan spazam mišića vrata, eventualno postojanje deformiteta (npr. torticollis – krivošije).

– Rade se testovi kojima se ispituju moždani živci, koji obezbeđuju (inervišu) funkciju  svih delova glave. Njih ima 12 pari za levu i desnu polovinu glave i svaki od njih ima svoju funkciju (kao npr. mirisni živac, očni živac i živci za pokretanje očnih jabučica, živac za sluh i ravnotežu, za ukus i gutanje, za senzibilitet lica, za mimičke mišiće lica, za mišiće jezika i živac „lutalica“ koji ima značajnu funkciju u kontroli rada srčanog mišića).

– Posebno je važan pregled refleksa zenica, njihova širina i eventualna asimetrija njihovih reakcija i širine. Ispitivanje pokreta očiju (nistagmus – spontani brzi sitni ili ponekad grubi i jasno vidljivi pokreti (trzaji) očnih jabučica, duple slike, spušteni kapci (ptoza), spontano poigravanje kapaka, uži ili širi očni prorez i sl.). Dodatno se obraća pažnja na poremećaj sluha i funkcije govora i gutanja.

– Meningealni znaci – bolno jako zatezanje vrata koje se potencira savijanjem glave i trupa napred i podizanjem nogu u vertikalni položaj, što uz jaku glavobolju i povraćanje postavlja sumnju na meningitis (zapaljenje moždanih opni oko mozga).

– Pregled ekstremiteta, ruku i nogu, njihova pokretljivost, gruba motorna snaga, pojačan tonus (spazam ili rigor) ili mlitavost (opuštenost) mišića.

Ispitivanje tetivnih mišićnih refleksa (TR) ima poseban klinički značaj. Pojačani mišićni refleksi upućuju na ozbiljnu sumnju na oštećenje CNS-a. Oslabljeni ili ugašeni, kao i postojanje patoloških refleksa imaju veliki značaj u postavljanju sumnje na oštećenje mozga ili kičmene moždine.

– Ispitivanje funkcija malog mozga, obuhvata ispitivanja koordinnacije i ravnoteže, postojanje tremora (podrhtavanja) ruku ili nogu.

– Utvrđivanje funkcije pražnjenja mokraćne bešike i creva, nevoljno pražnjenje (inkontinencija) ili otežano pražnjenje (retencija – zadržavanje mokraće i stolice) ili opstipacija kod otežanog pražnjenja stolice.

– Utvrđuju se i poremećaji hoda, koji mogu ukazati na određene bolesti poput Parkinsonove, ili na oštećenja peronealnog živca ili slabinskih (lumbalnih) korenova L4 i L5 u kičmenom kanalu.

Pregled neurologa se uobičajeno obavlja na indikaciju nekog lekara specijaliste koji smatra da je potreban neurološki pregled.

• Nije potrebna posebna priprema za neurološki pregled
• Pregled neurologa se obavlja bez posebne aparature i instrumenata
• Potrebno je da pacijent donese svu raspoloživu medicinsku dokumentaciju o prethodnim pregledima, snimanjima i laboratorijskim rezultatima ukoliko ih ima, a koje je obavljao ranije po predlogu drugih lekara specijalista.